Учитељ

801

ског у коме — дај Боже! — свијетлили увијек као: врли и неуморни трудбеници на пољу српске просвјете, — одушовљени борци за човечанске идеје; слогу и љубав, слободу и правду, истину и науку, право и једнакост, — узорити будиоци и одгајивачи народне свијести, — човјекољубиви узори добродјетељи и морала, ватрени, неустрашиви и родољубиви браниоци српскијех интереса, — части, права и имена, и — вјерни тумачи српскијех жеља у „духу ослобођења и уједињења, просвјете и благостања свега. српског народа, чијем политичком и економском опстанку доста снажно и готово подједнако пријете — и дивљи исток и лажно цивилизовани народ, наши јавни и тајни непријатељи.

Браћо и другови! Увијек имајмо на уму ту истину, па будимо непрестано на опрезу, возда сложни и одважни и скроз прожмани родољубивијем и човјекољубивијем идејама. Тако смјело п живахно ступајмо напријед к опћем бољитку, уклањајући све што на пут стаје и остварању тијех идеја смета! —

Колико бисмо се радоснији осјећали, да нам је како могуће судјеловати у Вашем скупшинском раду, а још више, кад бисмо могли држати такве учитељске скупштине, на којима би било учитеља из свијех дјелова још и данас раскомаданог Српства. Истина та је жеља наша доста голема, али је умијесна и праведна, и ми се тврдо уздамо, да ће и њезину остварењу једном земан доћи, па да ћемо моћи слободно у свијема. провинцијама српскијем састављати «коло српско,» које је неумрли Бранко још давно, али само опјевао! А дотде — гајимо сви топле наде на бољу ни срећнију будућност, живо и неуморно крчећи јој пута — на супрот онијех, који нам је са свију страна ометају: на супрот небратскијем тежњама, ровењу и пропаганди тобожње нам браће Бугара; на суирот азијатског варварства Турака и Арнаута; на супрот арождрљивој политици лажнијех усрећитеља и укултуртрегера“ балканскијех — на супрот свијех непријатеља срискијех — видимијех и невидимијех.

Само сложно напријед: за срећу и спас Српства а „на страх врагам» његовијем !

То су, ето, мисли п жеље, којима Вас браћои другови, поздрављају Ваша браћа по крви и језику а другови чо занату:

Цетиње, 27. Јула 1890. г.

Божо Новаковић, заступник ректора богословско-учит. школе и управљајући проф. гимназије, Јован Јовановић, професор, Павле Поповић, проф, и заступник глав. шк, надзорника. Учитељи црно-