Учитељ

499.

траних ствари и аката долази и до апстрактних представа и почиње увиђати и откривати законе, који у природи и друштву владају и улазе у тајне односе чињеница. Генетички метод јесте метод поступности и развића и вреди понајвише у историји, ботаници и зологији.

Кад се ученици настављају очигледно у природу и животним појавама, онда се таква очигл. настава може назвати активна или непосредна очигледност.

Но и ако треба да је очигледност везана за сва: или бар једно чуло и ако објекти учења треба да, су пред ученицима, опет се у већини прилика а, према пространијем наставном програму — не могу испунити ови најважнији захтеви очигледне наставе. У њој треба да раде чула, а пред ученицима даје: животиња, биљка, камен, предео, историски призор или обичај и моралан догађај.

Али ако деци није могуће да виде вука, шећерну трску, дијамант, битку или пример доброте — онда. се очигл. настава из активне претвара у пасивну, из непосредне у посредну. Праве објекте очигл. наставе замењују представљени објекти, насликани или снимљени, т.ј. коп, рељефна. слика, живопис и мапа. У крајњем случају очигл. наставу представља реч и вероватност, а то је кад се нема никакве ствари, која замењује прави 06јекат. : Сва ова. средства, која, замењују очигл. наставу одликују се тиме што их понајвише само два чула опазити могу и то резана и сликана средства око или прети а реч уво. Ученици се овде морају ослонити на своје мишљење, памћење и добру вољу а често и фантазију, а васпитач мора изнети пред њих најживљу и најјаснију слику и у другом случају најразумљивију реч и мора бити вешт да ове, што не може у натури показати, по-_ пуларно исприча. О |

У неким случајевима може се изучавати нешто и на сличној јединци, као н. пр. вук на псу, битка на војеном вежбању ит.д. |

53»