Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ.

=

Пеихолошки основи воље и карактера, у вези са педагошком применом. По Докучајеву, Маљцеву и другим писцима израдио Јосиф В. Стојановић, предавач у Учитељској Школи. — Ниш 1891. Цена 40 п. дин.

У првој половини књиге, на 4 листа, писац расправља питања, о вољи, и то у три кратка чланчића говори о упливу осећања на вољу, о разлици између жеље и решења и о утицају воље на мисао и осећање. Шта је то воља, Т. ј. који се појави духа разумеју под тим именом, чим се ти појави разликују од интелектуални и емоционих појава (од мисли и осећањај, шта, су то невољни и рефлективни покрети, шта је навика (тако важна за 06равовање карактера) — о свему томе нема ни речи. Међутим то су питања, без чије озбиљне расправе ни појмови о вољи не могу бити јасни и тачни. Као што и читаоци виде, „психолошки основи воље“ веома су непотпуно изложени, тако непотпуно, да баш основни појмови (н. пр. разлика између воље с једне, и мишљење и осећање с друге стране) нису ни додирнути,

У другој половини књиге, на ду, листа, говори се о појединим врстама карактера и о условима, од којих зависи развитак карактера. И у изради ове друге половине огледа се онаква иста непотпуност, каон у изради прве половине.

На више места у језику има грешака. У предговору се спомиње, како је психологија „лутала у мраку идеалне метафизике и Философије», а хтело се сигурно да каже «идеалистичке«, јер да је то била збиља идеална (узорна) философија , онда неби било мрака и лутања. На више места (стр. 9, 12, 99, 96 и т. д.) писац употребљује придев «психолошки«“ место упсихички»; тако н. пр. место да каже психички (духовни) живот, он вели психолошки живот (то би био живот, удешен по правилима психологије), На стр. 12. вели: »према предмету, кога (место који) изучавамо.“ На стр. 26. вели: „природа предмета, кога (м. који) представљамо; (м. престављамо)“. Редовно

#