Учитељ

ГЛАСНИК

пе

изшколиног Живота.

Општински учитељи. /Слика из прошлости). — Једног пролетњег дана 1849. г. беше се развикао по селу Стопањи (окр, крушевачки) биров Милован из свег гласа: «Ајдете од сваке куће по човек, пред механу на скушш- · тину! Дошао мађистор!» Све живо што га је чуло чуђаше се шта је тог мађистор% Али за час се сазнаде, да је то некакав човек што ће РЕН отвори школу у нашем селу, да се у њој уче деца. У,

Ја сам таман био за у школу, па са пуно мојих вршњака потрчасмо да видимо то чудо, макар мало и издалека.

Пред механом на једној клупи седели су кметови. Гомила људи стајала је пред њима у полукругу, а између људи и кметова стајао је један вама необичан човек, чапкајући својим штапом по земљи. Међу људима

чујаше се жубор, који на један пут прекиде главни кмет речима: — Па де, учитељу, јеси ли се, домислиог — Е не могу ниже од 800, не могу никако, вели овај. — Па шта велите, људи, настави кмет, — ето неће да

нам остави ниже од 800 гроша годишње. Наста опет граја неки веле: па да му се да, неки: много је, а неки веле: Ух, бре! куд ће да дене толоке паре, а бар да је за нешто, но само да учи децу. На један пут устаде кмет: — Е, учитељу, осам стотина, — осам. Нек је срећно! па с учитељем у образ цмок, И тако се погодба сврши да учитељева плата, буде 800 гроша чаршијских годишње.

Ми деца, која се међу тим бијасмо већ међу људе ућушкала, пренусмо куд које, а људи за нама почеше викати: а не беште, овамо ћете ви сви. А ми: јок вала док је корова и зелене шуме! Неки од нас почесмо се договарати куда ћеме бегати и крити се од ове напасти.

Сутра дан опет виче биров: чујте, људи, сви који имате деце за школу, доведите по једно у школу! Мене стаде отац наговарати да идем у школу. Ја једва пристадох. Одведе ме, и ја с највећим страхом уђох с њим у школу, у којој беше већ пуно деце, па и момака од 17—18. го-