Учитељ

СИР

Узимајући у обзир све оно што сам рекао, а тако исто и предлоге г. М. Ј., изнобим ове закључке о ширењу и одржању писмености у нас:

1. Писменост се шири упоредо са културним напретком.

9. Потребне су зимске и летње школо како их предлаже г. М.

3. Потребно је награђивање ученика о испитима и то што већег броја.

4. Нужне су школске књижнице за све ученике, а нарочито за оне који сврше школу.

5. Треба од општинских писара тражити мало веће спреме, како би могли ваљано послужити у општини, а у мото време бити и добри учитељи оним младићима, који су свршили школу.

6. Држава треба да тражи од народа писменост, т. ј. да ради на томе, да сваки одборник, кмет, поротник, тутор, посланик и т. д. буде писмен. |

() томе, како да се ови захтеви детаљно изведу, не намеравам да говорим овом приликом. — Жеља ми је била, да колико толико припомогнем решењу она два питања, која јег. министар истакао.

98. Јануара 1892 год. Београд.

ШКОЛСКЕ ЧИТАОНИЦЕ И КЊИМНИЦЕ.

—озлафвон=—

У прошлој свесци «Учитеља" мој поштовани друг М. Ј. ра= справљао је питања господина министра просвете, која је он поставио учитељској скупштини.

Под насловом «Зимње и летње школе,» изнео је г. М. Ј. у кратким потезима како он мисли, да би требало расправљати ова питања. -_- Како се ја у неколико не слажем са. другом М. Ј., и како мислим, да на овоме месту, треба да се чује више разчих мишљења, то се реших да и моје мишљење изнесем пред. поштоване читаоце «Учитеља,>» а тиме и саму неколико пот-. помогнем да се дође до што бољег и правилнијег решења 10 стављених питања.

Позната је истина да: «Сав свет све зна.» Та изрека врло згодно може да се примени и на овај случај. — Кад на овоме