Учитељ

МИ ВИи

ДУШЕ ЖИВОТИЊЕ

примери, који показују тако јасно кака је и колика моћ суђења у животиња, и што су тако несумњиви као што су и многобројни — њих је толико да би човек само њима могао читаве књиге да пуни. Сваки, ко год се колико толико псима заноси може што шта да прича о њиховој чудноватој и смишљеној ведрини и разумности. Треба само прочитати шта је Дижарден писао о интелигенцији чела; треба прочитати шта је Будах изнео о разуму креја, шта је Фогт казао о делфинима или о васпитању младих паса. Човек треба само да се сети оне анекдоте о ласти, која, кад је с пролећа дошла па нашла у свом гњезду врапца, како се узурпатору освотила завидавајући отвор на своме гнезду, што је, наравно, дошљак који се увукао приметио, па улепљено блато и комађе непрестано откидао. Готово свакоме су познате оне чудновате установе и уређења код чела, мрави и термита. Ко још није ништа чуо о државном уређењу код паса у северо американским пустарама % Или ко није читао, или ма што год слушао о колико чудно вештом толко и баснословном уређењу и навикама код мрави, који воде Формалне ратове, који чине ратничке и отмичарске напале, који отимају робове да би их исти служили, који имају своје „краве музаре“, своје нарочито сазидане станове ит. д. ИТ. А...

Један енглески природњак ХооКег пише о слону, тој животињи, која стоји на највишем ступњу духовнога савршенства у свом делу 080: „још се у старим временима знало колико су паметне и разумне те животиње, али све то нема никакве вредности, губи сву важност, кад се о тим њиховим способностима само прича; ту њихову доброту, њихова пажња, послушност и бистрина мени изгледа са свим страна... Наш је слон био изврсан, сама ако случајно није био нерасположен или јогупаст; често би на паше захтевање дохитио камен и сурлом би га бацио преко своје главе на јахача који је с нама чинио гелошке екску рзије.»

А већ многи и многи знају и доста чега о интелегенцији мајмуна, тих животиња, које и по телесном склопу и у неколико по духовним способностима и ако не генеалошки стоје тако близу човска. Мај то. 16: пала познато да би човек читаве књиге нуне приповедака о њима могао да напише. А с друге стране, опет, пише Бурмајстор, негар стоји по свима, својим духовним и Физичким способностима. врло близу мајмунима. А горњи бразилијански писац, говорећи о шумским људима т. ј. пред-људима као о животињама, одриче им сваку могућу виту инстанцију духовна живота. Оли чним примерима врло је богата литература.

Често пута може се чути да се говори: језик условљава једну Од карактеристичних разлика између човека и животиње, и ла нема никаке сумње о томе, да између човека п животиње постоји непроходна провала. Ко чини таку примедбу, тај свакако и не зна да и животиње могу да говоре, т. ј. да и онс имају способност узајамног саопштавања на доста. високом ступњу и то о са свим конкретним сгварима. „Мако се може твр-