Учитељ

ДУ ПРЕКИ В ОТОН РОЕ 419

о образовању језика код животиња јер наша свест сама то онемогућава, ипак, постоји читава гомила Факата и посматрања, која би да докажу или, по којима изгледа да се доказује: да гласови и језик животиња а исто тако и њихов говор покретима и минама показује, да се може до извеснога ступња усавршавати. Фукс у својој књизи „Раз беејешеђеп дег Теге» докавује да има битне разлике у говорном језику између дивљих и припитомљених животиња једнога истог кола. А докле се може подражавањем н. пр. код папагаја, да оде у усавршавању у језику није потребно ни говорити, А кад у том погледу посматрамо човека, то морамо да запитамо : колико су способна свој језик да усаврше она "дивља племена, о којима, путници причају, да се говор тих дивљака састоји више у покретима него ли у изговорима и да се њихов говор више састоји у вици и дерању и да је више сличан говору животиња него ли људи: !

Ми знамо и то да се духовне способности животиња могу исто тако да васпитају и образују као им код човека па још да се опазе дивне последице. А што васпитање животиње иде тако полако и мучно, то не лежи толико у оскудици појимања, колико у тешкоћи разумевања; морају се иста средства да употребе, слична оним мучним и тешким напорима при васпитавању глувонемих. Али и без нарочите дресуре, све питоме и домаће живстиње у непрестаном додиру са човеком, куд су и камо духовно савршеније од дивљих животиња. Наши домаћи пси происходе од порекла курјака или шакала, и од онда па до данас, не само да им се интелигенција проширила знатно но су чак задобили и моралне особине, као приврженост, савесност, верност, милосрђе, осећање дужности, темпераменат и т. д. Па чак и у дивљини највише животиња промењује своје потребе, навике, начини живовања и становања променом услова и односа животних. Промене те обично врло лагано иду те се не могу увек добро да уоче. Изузетак од тога праве домаће ласте о којима је Пуше доказао: да су оне за ово 50 година увеле далеко бољу конструкцију у прављењу гнезда него што је то пре било. „Рећи, додаје тај професор, да су животиње непроменљиве машине значи: ни једну једину животињу не посматрати! Ако су нешто и машине, то најповршније посматрање показује, да те машице посматрају, упоређују и расуђују, т. ј. да имају све способности разума“.

Није ни паметно ни основано тврдити да, је само разум човечји способан за усавршавање и развиће из чисто унутарњих и сопствених побуда а да животиња није; нити је у стању то тврђење да изнесе и разлику између душе животиње и човека да докаже. бам људски рад морао је дуго, врло дуго да се развија, да преживи једну куд и камо дугу периоду времена док је најпосле осетио нагон за развијањем и усавршавањем.

И тако дакле постепени прелаз са својим безбројним ступњевима, како

у духовном, тако и у физичком квалитету, одричу само они, који би хтели да имају нарочите погледе о догађајима и стварима. А сви они знаци раз-