Учитељ

ПОЈАМ О РЕЧЕНИЦАМА 43)

После свего овога треба ставити питање: ко зна да одговори, како би своје мисли могао казати, али да их не казује ни говором ни мимиком2 Мислим, да у школи неће остати ни 2 ђака, који неће казати — да се мисли казују и писањем. За тим треба питати: како се мисли могу казивати, али да се изређају сви начиниг Којим се начинима могу мисли тачно ка-

зати, а којим не могу 21

9 14

Кад се види, да су ђаци разумели и запамтили све, што је у одељку под ! обележено, тек онда треба даље продужити предавање, и то овако:

Би ли ко могао казати своје мисли, ако би изговарао гласове без везе — овако:г, ње, с, м, к, уг Кад се на ово питање одговори, онда се даље може продужити овако: кажи ти, Павле, 3—4 гласа без везе, као ја, да чујемо, хоћеш ли ти моћи казати какву било мисао % Кад Павле одговори, онда треба питати остале ђаке: је ли Павле казао какву мисао, кад је гласове без везе изгаварао % Још од два до три ђака треба тражити, да изговарају гласове без везе и радити онако, како је горе записано, а после тога треба ђацима даље ствар објашњавати овако: Пазите и сад, да се уверите, хоћу ли моћи казати какву мисао, ако изговарам слогаве без везе — овако: кре, бри, ква, ам, сен, ден 2 Како је рађено са ђацима први пут, кад су изговарани гласови без везе, тако треба радити и сад, кад се изговор слогова без њихове везе наводи.) Кад се сврши све што је поменуто о изговору гласова и слогова без везе, онда је на реду да се наведу примери, како се мисли не могу казати ни изговарањем речи без везе — овако: тица, клупа, сено, со, миш, сто. Кад ово на ред буде дошло, треба онако исто са ђацима радити, као што је речено, кад је о гласовима и слоговима било говора.

После овога треба упитати ђаке, да ли се мисли казују, кад се речи у вези изговарају — овако: Београд је српска престоница; добра деца слушају своје родитеље ; гусенице се хране лишћем 7 Кад запитани ђак одговори, да се тако мисли казују, онда то треба одобрити, па почети 0о6јашњавати : Београд је сриска престоница — то је једна реченица, којом је казата једна мисао. Добра деца слушају своје родитеље — и то је једна реченица, којом је казата једна мисао. Гусеншце се хране лишћем и то је једна реченица, а казана је њом једна мисао, као и онима, које сте чули. „Да вам кажем још коју реченицу. Ево једне: лишће је зелено,3) то је једна реченица, а њом је казана једна мисао Који је од вас јутрос срви ушао у

1) Ђаци треба да одговоре, да се писањем и говором могу све мисли казати, а мимиком не. Мисли се могу казивати и цртањем и музиком (свирком), али то не треба ђацима трећег разреда помињати, јер не могу разумети као што треба.

2) Треба тражити да изговарају гласове и слогове без везе најбољи и највештији ђаци.

8) Ово је реченица, којом се нешто потврђује.

ЗОј