Учитељ

ЈЕДАН ЧАС ЦРТАЊА 435

ЈЕДАН ЧАС ЦРТАЊА.

У П. РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.')

и.

Цртање стола.

У [Г разреду деца су повлачила разне линије и у разним правцима; пртала су: сто, столицу, клупу и т. д. у најпростијим ликовима, управо тамо и није било право цртање, но вежбање у повлачењу црта, вежбала се: рука, око; стварало се земљиште за даљи рад. У П разреду се иде даље. Овде се већ могу износити разне школске, кућевне и друге ствари "" дакле ствари вештачке, па онда тако исто и неке ствари из природе, 'о њима водити разговар, као: о боји, ширини, дужини, висини, о деловима и именима делова и т. д. па тек онда прећи на цртање.

За ово предавање треба спремити цртаћи материјал: оловку, гуму, књижицу од цртаће хартије на којој ће се цртати: дрвени или блехани десиметар, (а може и обична хартија пресавијена као лењир) подељен у сантиметре и милиметре. Све то да стоји пред сваким ђаком и у своме реду.

Предавање треба почети у главноме овако:

Ко је од вас био у столарници2 — Шта се прави тамо % — (столови, клупе, столице, врата, прозори, ризнице и т. д. — А од чега се праве све те ствари — Како се зове мајстар, који прави столове и др. ствари 2 (Столарј. — Може ли столар да направи све те ствари од самог дрвета 2 — А шта му још требаг — (Ексери, туткал, стакло). — Како се зову најнужнији алати, којима се столар служи; — (Тестера, бургија, сврдо, Длето, ренде, чекић, пила и т. д. — А шта ради столар кад га ко позове да му какав посао изврши% — (Прво измери: ширину, дужину, дебљину и др.. — Чиме мери2 — (Метромј. — Шта треба још да се пакаже мај-

1) Као и код осталих наставних предмета, тако и код цртања. треба поћи рационалнијим путем. Млоги наставници греше кад мисле, да се цртање учи по нарочито за то израђеним ирегледаоницама, особито по прегледаоницама — цртанкама какве су данас у основ. школи. Једно с тога, што су цртанке садање израђене са неподесним сликама, које ссу за децу одвратне; друго с тога, што и код цртања треба да се развија самосталност, ствар више субјективна, јер се једни исти предмети, једне исте слике не допадају свој деци подједнако. Најочитију разлику може учитељ да види и позна код сеоске и варошке деце. Дете сеоско више воли да «слика» — црта: јарам, кола, косу, срп, мотику, коња, вола, овцу и т. А, док дете варошко прта ствари које су најчешће око њега. Предметс за пртање треба узимати из круга дечјег. Најбољи су предмети за пртање из природе п никако се не треба држати: углова, троуглова, четвороугла и т. д., јер су основица цртању: праве косе, криве и мешовите линије, а не слике површина, којима се ни диФиниција тачно не зна. Монополисане цртанке ипак могу остати, само да у њима ничега нема, но само чиста, броширана хартија пртаћа. Још је бољс, ако се подесе пртанке са тврђим корицама и са више хартије. Све ђачке цртанке и сав материјал за цртање, треба држати у школској фРизници, па кад треба да се раздају. ђ