Учитељ
492 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ
осталим својствима, која су на корицама означена — само дечје ручне књиге или уџбеници и више ништа.
Пре него што би проговорили коју о ова три уџбеника посебно, сматрамо да је потребно да прве своје мисли посветимо једном начелном питању, које нам се овде само намеће, а које се састоји у томе: могу ли дечје игре бити уџбеник за ученике (па ма и «ниже») о:новне школе 27
|
Све до оног дана, у који је нова школа одменила стару и у који је учитељима и васпитачима прихваћено начело природности и рационалности, царовало је у осн. школи некакво манастирско и савршено неприродно стање наставе. Па и ако је уз механичко учење црквених књига промицало кров врло мало одушака нешто умне и моралне поуке, — физичком се васпитању и нези тела и здравља није поклањала ни најобичнија пажња, Чак се оваки погледи осуђиваху и тело се с аскетског гледишта сматрало као какав зарђао и прљав светњак, само нека је у стању држати свећу — душу.
Нова школа почињући правилно и разумно васпитати, истакла је и начела, сасвим противна пређашњима. Човек се мора свестрано 'васпитати, у њему се мора потпуно и сагласно развити најпре тело, па дух, онда савест и најзад укус. Образовање ово мора се вршити животом и за живот. И степени развића човечјег тако су подешени, да потпуно одговарају горњим задаћама васпитања. Према томе треба правилно развити тело и окрепити га, да може поднети и осталу обуку.
Ипак сене сме ученик васпитати усамљено у једном васпитном правцу. У свакој поуци нека ти правци буду мешовити, сваки предмет- нека се осим _ своје главне задаће дотиче и осталих васпитних задаћа. |
Развићу и нези тела намењени су предмети и средства, која ће још уз то изображавати и ум, морал и укус. Да ове захтеве испуне — уче се у осн. школи: гимнастика, познавање и нега човека а нарочито: дечје игре:
Излишно би било говорити: колика се данас важност даје телесном васпитању и како силно вреди вежбање тела и нега здравља. Толико можемо рећи: да овога другога у нас по школама нема никаквога, а оно два часа гимнастике недељно, право је наставно недоношче ! У старом програму телесном је вежбању дата само гимнастика на једној или две справе, по негде с ђулићима и већином с — војним вежбањем. Овакав програм врло је монотон и једностран, неизводљив и што је главно : није за децу. Она укрућеност у вој. вежбању несносна им је, а оно ломљење на справама. може бити каткад и одвише штетно. Народне игре : трчање, скакање, рвање, бацање камена и коло — ретко су употребљаване а и тешке су за децу, уз то понајвише само тело развијају. Најзад да додамо: да се гимнастика, као предмет, поред свега поменутога, није у школи ни предавала с љубављу и као што треба. Стари су је учитељи сматрали за будалаштину и велики терет за себе, те су дечицу, обично измеђ скамлија а у прашини“