Учитељ

496 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

17) овим се књигама, као ножем у грло, удара у начела саморадње, концентрације и очигледности а што је најважније убија се стварање и машта код деце, чиме су својевољне игре врло нужне.

18) кад је у последње време повика и то разложна на уџбенике из Позн. Природе, шта ће књига за најочигледнији предмет — дечје игре. Очигледни предмети и вештине не смеју имати уџбеника...

Ово су разлози, који казују, да дечје игре не смеју бити уџбеник. Ми пак остављамо и другима, да наше разлоге допуне својима, а ових ће, свакојако, још бити.

Једини пак разлози, који нам се чине, да би могли бранити ове књиге, есу ови :

1) што има ђака, који млоге игре не знају, ако би их хтели играти;

9) што се овим књигама уводи пристојност у игре и опхођење, те се тиме негује углађеност ;

3) што би ове књиге биле подесне за неподељене школе; и

4) што су нужне за децу, која се уче само код куће, а треба да игају.

За сад се не сећамо разлога, који би још за ове књиге говорили, а. видимо да су и они слаби, а ево зашто:

Ако ђаци не знају игре, дужан је учитељ да их научи а они их ипак само у друштву играти могу; углађеност и пристојност израза немају трајног успеха код деце, то је ствар породице и доцнијих година, а несташлук. и оживљава игру, међу тим он није ни најмање штетан; трећи је разлог и четврти ништав по томе, што је игре из књиге и усамљено савршено; немогуће научити.

Из свега овога а уз то имајући на уму и оне речи у приступу — ми не одобравамо овакве и ове књиге и желели би да се оне више не пишу, јер као уџбеници нису потребни а ни природни; а као лектира пак — дечје игре у описима не испуњавају услове, који се од лектире траже, а. то су: занимљивост, разумљивост, догађаји и умне а нарочито моралне поуке.

Нама пак изгледа, да су се и ови уџбеници појавили у неколико и због тога, да буду и упутник за учитеље, јер млоги од њих не познају дечјих игара, и онда је требало на књизи означити, да је њима намењена... али јест, — учитеља је тек 1500, а ученика је, можда, 50 пута по 1500, па се и труд овамо рентира !

Да завршимо овај начелни део са једним предлогом, или ако хоћете: — жељом : треба написати ваљану ручну књигу дечјих игара за учитеље —_ ено онако, као што је то почео Сретен Аџић. Оваква је књига права потреба за нас и ми је жељно очекујемо, гледећи у њој најправилније средство за телесно васпитање код ученика.

(СВРШИЋЕ СЕЈ.