Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

граматичице нису за оси, шк. и смемо тврдити, да. оне неће користити осн. шк. зато, што ће одузимати и оне часове који би требали да припадну читању и писању, па ће осн. шк. и даље народу давати слабу или никакву праву писменост.

На онај пример, који нам г. УК. наводи из ревизије, имамо да му 0д– говоримо ово: Иг. Којић му је одмах казао што муи ми велимо, а то је. да, је за граматику потребна била књига за учитеље. Што, пак, г. Ж. прича, да је нашао сјајан успех у некој школи где се по граматичици радило, ми "му верујемо да је то могло бити, али питамо: Да ли су ту били и остали предмети добро обрађени% Да ли тамо није граматика гутала часове читања, писања и декламовања, а можда и часове других предмета (Н. пр. гимнастике, певања, цртања, шта тако често бивај % Или, ако тога није било, да ли су у тој школи часови држани по распореду или се радило од 1—18 и од 2—6, можда и без одмора међу часовима2 Па, ако је ово последње, а можда и обоје, онда питамо г. ЖК.: да ли осн. шк. треба. деци да трпа граматику у главу, а да убија и тело и дух: Да ли осн. шк. треба, дајући извесна знања деци, да ствара грбавост, кратковидост, кржљавост и у ошште богаље•

Ми дакле и опет тврдимо, да се граматика у оном обиму како хоће г. ЗК. и његове граматичице, не може у осн. шк. да учи без штете осталих предмета или здравља дечјег, што, пак, не треба и не сме да буде.

Но г. ЗЖ. вели да се све оно може лепо изучити, само ако се ради целе године, а не од марта месеца. Овим г. 3. као да је хтео рећи, да ми учитељи не радимо целе године, него само од марта, т. ј. пред испит. Ми тај напад одбијамо од учитеља, јер они раде преко целе године ако не више, за цело не ни мање од г. ЖК. Ако се изузеци могу наћи међу учитељима, могу се таки исти наћи и међу професорима и међу др. врстама радника. А као што се тако што може наћи међу учитељима, тако ми можемо г. 2. наћи професора, који својим ђацима предаје тако лепо и вешто, да по три четвртине њих свој матерњи језик не знају за више од 1 и 2. онај исти језик који су научили за добру тројку још од своје мајке, пре него што су дошли код професора.) Разлика је само што би г. К. као ревизор сваком учитељу, коме је једна трећина, ђака слаба, дао оцену 9 џли 1; а професор коме три четвртине ђака имају јединице и двојке и даље важи као добар професор, који свој предмет зна и уме да предаје.

Шо се тиче оних лепих израза, којима нас је почастио г. Ж. као што су: „наивност“ „умна кратковилост и пакост,“ или онога што вели да

ту Џетинити случај из ова. Учит. школе, кад је г. УК. био тамо прогесор Срп. јез., кад су због слабих оцена. ђаци губили благодејање и дизали буну.