Учитељ

ПАНСОФИЈА 561

«философија», које не значи једино мудрост, а још мање свезнање, већ само тежњу за њим, — морало је противницима послужити као оружје. И у ствари је назив «Пансофија» од тад са свим ишчезао, а на спрам хладног испитивања новијег реализма мучно се држи и сама Философија. С тога је Коменски држао за нужно да се године 1636. пред својим синодом правда. У тој намери издао је он спис под насловом «Осветљење пансофских тежња» (Сопабша Рапзоршеолша Фистдаћо'), — спис којим се бранио и коме, поред «Ргодготиз-а», имамо да захвалимо за најтачнија обавештења о смеровима пансофских тежња Коменскога. Чујмо га, како он себи ствар замишђа. Дело, које је Коменском лебдило пред очима, «треба. да. буде јединствено свога рода, — да буде за свакога магацин целокупног знања, у коме неће ништа недостајати, "— Коменски се жали на претерано «парчетање науке»; он до сад још не виде таке књиге, чији би садржај одговарао обиму ствари и која би обухватала све њих укупно; нити је он могао видети да је сва зграда људског духа савидана од необоривих начела, како би све од почетка до краја стајало у хармоничној вези и без икаквих празнина, Можда до сад није нико ни покушавао да успостави општа, сваком одношају прилагодљива начела, и да тим у поузданим границама разума обухвати укупну разноврсност ствари, те да се тако открије нескривена и непроменљива истина, што се провлачи кроз сву хармонију бића».") Није то дакле само енциклопедиска. смотра ствари и неко пово уређење њиних одношаја, — не само проста ревизија и редакција инвентара свију људских сазнања, — него, што Коменски хоће, то је, да се укупно људско знање сведе на што мање општих начела, по непроменљивом универсалном методу; а то управо и није ништа друго до философија сама. Због тога му се и не допадају дотадање енциклопедије; оне су сличне ланцу састављеном из много беочуга, — некој вештачкој справи, која сама. себе покреће; оне више личе на дрвљаник, са вешто на“ слаганим цепаницама, него на стабло које је усправљено на сопственом корену, па се силом свога унутрашњег живота развија у гране, огранке и лишће, те доноси користан род.>“) Све што књига буде имала, треба. опет да је, о обвиром на краткоћу

целокупног људског знања; али «ЏПансофија> нису; јер многе ствари нису у првима ни додирнуте. 5 Овај спис «Због оцењивача» (т гтанат Сепзогши) изиђе године 1638 « > и налази се у скупљеним списима (Ор. Фа. ога. 1. 455—482). 2 У Ргодготив, оде. 26.

8) рт. Е. Раррепћени: А. Сотетиа, стр. ДОН

со ~

УЧИТЕЉ