Учитељ

У ЕНГЛЕСКОЈ И ШВЕДСКОЈ 954

Ја му одговорих, да сам у том (у дидактици) урадио оно што сам знао и могао; а сад треба да се пређе на друго. На то ће рећи канцелар: «Ја знам, да ти смераш нешто више, јер сам прочитао твој «Ртодтотив;> него о том сутра више, — а сад морам на државни посао.» —

«Па кад он други дан после тога узе да претреса моје пансофске покушаје, и то доста строго, а он још пре разговора, стави ово питање: «Трпиш ли, да ти се каже и противно мишљењеј» — «Трпим, да како» — одговорих ја — «и управо је због тога раније и објављен онај мој «Ргодготиз» истина, не мојом вољом, већ од стране мога пријатеља, да би се о томе сазнао суд им приговори других. Па пошто смо допустили, да се тај суд врши над пама са свију страна, за што то да не буде и са стране човека, богата знањем и одважна суђењем :» —

И тад он започе да говори против великих очекивања, и надања од разумно удешених студија пансофије, истичући пре свега политичне противразлоге па и сведочанство самога светог писма, које, рече, чини ми се, да при крају света предвиђа много више мрачњаштва и више покварености, него светлости и поправке општег стања ствари.» — Све моје одговоре на ове његове примедбе закључи он овим речима: «Ја МИСЛИМ, да тако што није још никоме падало на ум. Држи се чврсто тих основа; јер или ћемо само иа тај начин постићи сврху, или иначе извесно другог излаза нема. Ну мој савет смера пре свега на то, да ти продужиш свој рад најпре око потреба школе, како би изучавање латинског језика што више олакшао, и да тим прокрчиш пут к ономе вишем, за чим тежиш.» ') Исто тако и ректор университета остаде при томе, и саветоваше ме, да, ако већ нећу да се с породицом пресељавам у Шведску, а оно бар да се настаним где год у близини, као н. пр. у Елбингу) у Прајској. И пошто ме мој добротвор (коме се повратих у Норкепинг) саветоваше, да ова два савета послушам, молећи ме најозбиљније, да друго не учиним, ни односно места ни односно свршавања првих послова: пристадох ја на послетку на учињене предлоге, надајући се, да ће ове ситнице бити готове за једну до две године (салшп [огебпет).>

«Ну ова моја готовост, да задовољим Швеђане, озловољи моје енглеске пријатеље врло јако; и опи једним дугачким писмом, пуним најпресуднијих разлога, труђаху се, да ме од тога

.

1) Раумер напомиње на ову знамениту изјаву Оксенстјерне: «Бистри и практични Оксенстјерна, рекао бих да је тим хтео Коменскога. са пута безграничних тежња скренути на рад, истина ограниченији, али за постигнуће успеха тим поузданији.> Наштег, стр. 45.

2) Пољски: Елблонг.