Учитељ

оу У“ ва ви кг У 5 РА А ОНАН Ја

Следујући савету својих пријатеља, настани се он у Ел-

бингу у Пруској, куда доведе и своју породицу из Лисе, коју није видео још од како је у Лондон био отишао.

МТ.

ХЕЉБИ НУ

После потежег пута на мору, где су га противни ветрови прилично задржали, стиже Коменски у Октобру 1642. у Елбинг. Ово му се место учини врло згодно за његове студије. Од варошке управе доби он допуштење, да сету сме стално пастанити; те најми и кућу.)

Да га у његовим студијама не би ништа бунило и да би лакше могао прегледати и пребрати ресултате свога осмогодишњег рада, одлучи се Коменски, да за једну годину дана. прекине сваку кореспонденцију са својим многобројним прија“ тељима. Он овде отпоче своје радове уз припомоћ четири саг радника: Павла Цирилуса, Петра. Фигулуса, Данила, Петреуса и Данила Нигринуса, — људи, који су сви били од споредна научног значаја. Као што видимо из Коменсковог писма, упућеног Волцогену, пријатељу и укућанину Г. Гера, Коменски је био намеран да пре свега «помоћу божијом преради своју Јапџа р– опали, снабдевену речником, који је он по свом сопственом. плану израдио. А ако му претече времена, он Ће још једном да напише нацрт пансофије,» што је збиља и учинио, као што се види из дела му «Рапворћае Ффагурова,» које смо на другом месту поменули.

Године 1648. посла Коменски Фигулуса у Шведску, да по њему о свршеним радовима извести т. Гера, државног канцелара и Јована Матију (Ма ае). Последњој двојици послао је он уједно и споменицу о умирењу црквеног расцепа, под насловом «Нуротпетађа» % којом се тако јаспо, као што је супце о подневи «доказује,» да се хришћани — ако збиља и угистини желе да буду хришћани — не смеју никако цепати; те излаже узроке неслози међу хришћанима као и средства, којима би се та неслога уклонила.

1) Овде ћемо се "држати излагања Гиндели-а: стр, 495 п след.

2 6 .1: . 1 поје : » .: ји

> Нуротпетафа де тесопеапаз СКазнапогита фааана — Напомене о уједињењу завађеног хришћанства.