Учитељ

710 УЛИВА И Но 1 ОУ

дао. А ако је овај баш наканио да га остави, то да му он ипак неће нигда заборавити његова доброчинства, већ да ће му се у неколико одужити и тим, што ће њему посветити она дидактична дела, што ће те зиме у Гдањску изаћи'). Он, што се њега лично тиче, нада се да ће увек паћи добротвора ; у осталом да све његово уздање почива у Богу.

Још много оштрије биле су речи, које је Коменски овом приликом управио Хултону Нечовечно је, вели, ударати остругама коња, који сам трчи, или му и храну ускраћивати. Савест и слобода, ова највиша људска, блага, не купују се за новац».").

Г. Гер као да је после тога увидео неоправданост свога поступка, јер почетком 1646. посла, само за личност Коменскога, 500 талира, а толико и за чешке изгнанике, чиме је међу обојицом био повраћен првашњи споразум. Са овом потпором и са другим, с муком стеченим средствима, радио је Коменски целе 1646. године на томе, како би што пре довршио дидактичне спиве; јер његово «браство» поче опет на њ наваљивати, да се прође студија, већ да се поврати у своју цркву.

Крајем 1646. радови су били већ дотлен доспели, да је Коменски био у стању да се с њима крене у Шведску и да г. Геру о њима извештај поднесе. Радове је ове нарочито састављена комисија прегледала, одобрила их и за штампу препоручила ; чим се и последња поправка око њих довршила.

Коменски се поврати опет у Елбинг, да још једном прегледа. п дотера своје рукописе, при чем је особито имао да поправља,

небројене погрешке у речницама и граматици. Четири сарадника. су му у том помагала. Ту се деси, да му од један пут престаде дола“

зити помоћ, како од покровитеља тако и од реформаторске општипе у Нидерландској ; те и њега. и сараднике му снађе љута беда. Коменски преклињаше представништво ове општине да продужи шиљање помоћи: он, вели, за себе ништа не тражи, већ само за, једнога сарадника, Ричела, који беше пао у нужду. Није право да се остави у беди, пошто се и сам Гер уверио, да пре није било могуће да се што наштампа. На послетку, рече он

7) Види се, да је Коменски много полагао до посвете својих дела, што је п са свим појмљиво за оно време, у ком је издање каква новог дела, било особит догађај, У једном писму на Волцогена, од 15. Јуна 1645. прави он односно тога разлику између обичних дидактичних и виших пансофских дела. Прва нека буду посвећена Шведској у име патрона, да и жетва буде тамо, где се сејало. А. односно других још није на чисто, коме да посвети «велико дело,» пансофију, да ли целом људском роду, или Јевропи или тројици северних царстава. Свестан: своје велике мисије, Коменски је с правом таким тоном говорио.

=) Зубек, стр. 68.