Учитељ

580 . УБА БАНОНОИ ЛУ.

_ онако како га ја себи замишљам, онда би он био раван каквом часовнику, који се тачно по такту креће, и који својим кре" тањем одмерава време и онима што раде, а да никадне погреши"). Као што смо на више места видели, тако налазимо и овде истакпуту тежњу Коменскога, да механизује наставу методом, изведеним до најмање ситнице.

Три основна реда, који стоје у тајанственој међусобној узајмици, т. ј. мисли, речи, ствари, и који се јављају у основним радњама људскога бића — у мишљењу, говорењу, делању — појимао је Коменски као најпоузданију узајмицу између разума, језика и руке. |

«У Богу су све идеје, т. ј. пратипови, које он стварима даје; ствари опет отпечаћују своје облике на чулима; чула саошштавају ликове духу, дух језику а језик слуху других људи, —_ све дакле посредовање чисто телесне природе — пошто духови, у телу закључани, не могу да међусобно опште чисто духовним путем.» ')

Тако тесно скопчан замишљао је себи Коменски парале_дизам између ствари и речи, да му је пред очима лебдео «реалан говор,“ — «товор Адамов,» у коме се речи и појмови потпуно изједначују, и који већ својим звуком представља духу праве особине изречених ствари.

Начела, по којима се мора удесити наставни поступак овога метода, иста су она, која је Коменски изложио у «Великој Дидактици» и на коју ћемо се доцније осврнути.

Према овим начелима настојао је Коменски да удеси све своје дидактичне списе. Тако налазимо у његовим «Скупљеним _ Списима» (Орега, Ффћд. отап.), и то у П. делу њину, који му обу"хвата издања из времена од 1642. до 1650., ова дела:

а) (рабпае Наепае Уезири ши Вегша е! Птопае сагатев ехће Ђепа» — Предверје латинског језика са оним што је најважније о стварима и језицима,) — али ово тек у одломцима ;

6) «Пабпае Ипспае Јаппа поуа, гегшт еј поецае зисвигал · ехћфепз огфте пабуо» — Нове отворене двери латинског језика, са грађом ствари и језика, изложено у природном поретку. — Ово је друго прерађено издање чувене «јапџа» од године 1631., удешено по новим правилима метода за језике. Оно се састоји из текста, који је једнак ономе у његовој пр-

ђ Ту стр. 14, 2) Тамо, стр. 24;

3) Ор. 4134. отп. П. :93—298.

а по Раумеру: Историја педагогике, Џ. стр. 73.