Учитељ

608 СМРТ КОМЕНСКОГА

следњи епископ општине чешког браства,) а његовом смрћу распаде се и она за увек, пошто се њени растурени чланови, већ свак према, својој постојбини, претопи, неко у Лутеране, неко у Калвинце а неко у Англиканце.

Ма да се Коменски највише својом смрћу занимао, то га она ипак изненади, по сред његових пансофских послова, у којима му је помагао Кристоф Нигринус. И чим он примети свој "конац, позва свога сина Данила к своме самртничком одру, и уве како од њега тако и од присутног Нигринуса тврдо обећање, да ће његове списе прикупити, уредити и после смрти му издати.

И збиља, као што се види из заосталих писама, Нигринус се о трошку г. Герарда Гера пуних девет година бавио уређивањем књижевне оставштине Коменскове. Да ли је пак икада дошло до тога, да се ти прикупљени списи на свет издаду, за сад се још поуздано не зна. Могуће свакако, да ће какав проналазак у чијој архиви открити ово посмртно чедо страдања.

Коменски умре 15. Новембра 1671. године у Амстердаму. Његови смртни остаци буду пренети у Нарден. Иза њега је остала. удовица Јованка, рођена Гајова и његов син Данило, који је од год. 1666. био такође свештеник, те умре год. 1694. путујући морем за Амстердам.

О породичним одношајима Коменскога зна се још толико, да се после смрти своје прве жене у Бранибору г. 1624, по други пут оженио ћерком судије Јована Ћирилуса, с којом је дуго поживео. Из овог брака потекао му је син Данило и четири ћерке, од којих је Јелисавета, друга по рођењу, била удата, за Коменсковог сарадника Петра Фигулуса. После смрти своје друге жене год. 1648, Коменски се и по трећи пут ожени; ну из тог брака није било деце. Његову породицу у Амстердаму сачињавали су: његова жена, син му Данило и зет Петар са својом женом.

у 5) Ова је општина постојала 204 године. Коменски јој је двадесети и последњи епископ, пошто му је последњи претходник био пољски властелин Битнер. Коменски је желео, да га у епископском чину наследи његов зет Фигулус; ну овај умре још пре њега.