Учитељ

| 258

7.

#77

СВЕСКА 1. — ОВИТЕШВРА 1892. БЕОГРАД. — ГОДИНА ХН.

М А, А ААЛАЛАЛА ЛА А ЛАЛА А ЛАЛА

УЧИТЕЉ

МАДА ГОД КЊБЕИЕЖФЕВИ ЛИСТ

НАЧЕЛО КОНДЕНТРАЦИЈЕ

У ВАСПИТАВАЊУ И, НАСТАВИ, С ПОГЛЕДОМ НА ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК“)

Од

ЉМих М. |ТАНОЈЕВИЋА 7)

и

Природа је извор и утока живота човековог. У природи се човек рађа, црпе снагу за развитак свој, а' у њој и мре. Из ње је постао, а из ње никуд не може; она га је опколила са свију страна, и она је основ свима његовим делањима.

Већ и самом зависношћу упућен је човек од природе самој њој, да је испитује и изналази законе њеног развитка и узроке њених појава. С тога и васпитању, под којим ваља разумети намерно потпомагање, развитка свог и туђег, и јесте главни задатак: познати природне законе човековог развитка, и по њима се управљати, примењујући искуство, које је својим или туђим животом прибављено, на индивидуални живот, како би се као крајња тежња постигла: свестрани развитак сугласан природи.

| Природа се развија слободно. Слободан развитак свију сила, који ће тежити савршенству, треба да је први закон, који свесан васпитач при намерном потпомагању развитка човечјег, треба да има на уму. Што је год слободно, човечанско и са-

#% При разрађивању овог чланка служио сам се: белешкама школским из педагогике и историје педагогике мојих поштованих професора г. Др. Вој. Бакића и г. Дим, Јосића, ,Методикомр и «Теоријом педагогике» од Дитвса у преводу М. П. Шапчанина; «Прегледом историје васпитања,» од Др. Д. Матића; «Хајнрих Песталоције по Алберту и Мору израдио М. П. ШапчанинР; (АдолФо Дистервег од М. Ђ. Милићевића» и «Емило Ж. Ж. Русо-а. у преводу М Нешковића,»

#% Читано на ШЕ састанку месног збора Учитељ. Удружења за Ивањицу и околину.

УЧИТЕЉ