Учитељ

100 0 ШКОЛАМА У ИСТОЧНОМ КРАЈУ СРБИЈЕ

»

више постићи, ма колико да понављају разреде, а међутим је то родитељима и задрузи од велике штете.

Наставни програм у овим школама треба да се разликује "од програма у школама у осталим крајевима Србије. Овде би требало обратити највећу пажњу на српски језик — читање, писање, причање, декламотање и певање — као и на рачун, земљопис и српску историју. Остале све предмете, треба избацити, и оставити учитељу, да према своме нахођењу уз српски језик — причање и писање — може употребити кад хоће што од тога, само треба одредити, колико приповедака, посама и декламација мора ђак у ком разреду знати.

Кад би се школе у том крају овако уредиле, и кад би се при свакој школи поставило по 3, а најмање по 2 наставника, онда би могли рећи, да би школе у том крају потпунце и одговарале циљу, рад којег су отворене, иначе под данашњим уређењем никада се с њима неће постићи ништа.

Да би могло при свакој школи у том крају да буду нај мање по два наставника, потребно је, да су школске општине велике. Ово се може удесити групишући више села у једну школску општину, а не као што се до сада радило, чим које село макар од 150 — 200 пореских глава потражи поделу школа, одма се одобри.

При оваквим школским општинама—из више села—лагине је завести и интернатски живот, који је као што смо видели, врло нуждан за ђаке у том крају. |

Парчање школа и учитеља у том крају по малим селима права је несрећа, и боље је да и немамо школа, него тако дати једноме учитељу по 5 разреда, а 20—30 ђака. Престанимо једном са парадирањем. Не састоји се напредак у броју школа, него у ономе, шта се тим школама постизава.

Осим тога, ако хоћемо заиста од ових школа да имамо праве трајне и приметне кориси, нужно је да се о свима ђацима, који се уче у овим школама, бринемо и после, кад сврше школу. Дете у том крају кад сврши школу, одлази опет у друштво —- средину — где се не говори српски, и оно мало по мало заборави све, што је у школи учило, заборави чак и српски _да говори. За то је врло нужно изнаћи начин, како да дете бар не заборави оно, што је из школе нзнело, ако не може даље да увећа то знање. Ово би се могло за сада као најпробитачније удесити, ако би се завело, да се овим ђацима

држе преко зиме — новембар, децембар, јануар и Фебруар бар по два вечерња предавања недељно, и то: из рачуна срп-