Учитељ

А И

124 - ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ.

ПРЕВЕО

ил. — јтог.

ЏП. Сунце.

Двадесет милиона миља морамо летети кроз простор, 400 пута морамо дуже путовати него што смо до Месеца па ће се пред нама указати огромно велико тело сунчево.

Дуг је пут до Сунца. Пешак, који прелази дневно десет миља, морао би 6.000 година путовати да до Сунца дође. Брзи воз морао би 300 годипа непрекидно јурити — карта П класе стала би путника 12,000.000 динара !). -

Брзина, којом осећамо додире на нашем телу не би могла за све време човечјег живота толику дужину прећи. Кад би једно новорођенче имало тако дугачку руку да дохвати Сунце и да се на њему опече, умрло би као старац а не би бол осетило, јер би требало 140 година да нерви јаве свести болове на врховима, прстију.

Кад ми, дакле, употребимо дурбин, што 400 пута увећава, опет нећемо моћи вилети сунчане пеге разговетно, као што Месец видимо нашим

оком. Отуда је и јасно, да ми много мање знамо о површини сунчевој _ него о површини месечевој.

На Сунцу не видимо као на Месецу засебне тамне пеге, чије се појединости услед осветљености боље појављују, те да ове пределе предсвтављају. Сунчапа површина не мами наш поглед својим бреговима и долинама, кратерима и оштром границом светлости и сенке; сунчева површина сама од себе даје светлост, која се само на појединим местима показује или као изванредно јака или сасвим слаба.

Но да и ово све што можемо на њему видети није тако незнатно, гледаћу да вам сада покажем. .

Када су у почетку 17. столећа први пут новопронађено моћно на» учно оружје, астрономски дурбин, према Сунцу окренули, на велико чудо, нађе се да сунчана површина није онако чиста и светла, као што се вероваше, но на против да је покривано различитим пегама.

Да на Сунцу имаде пега, да је и оно прљаво и нечисто беше нешто што се противљаше жестоко са Философским назорима онога доба.

„Сунце је светско око, говораху Филозофи. А око света, не може ни од какве очне болести боловати«“, Кад један од првих проналазаца сунчевих пега, Патер Шајнер у Инголштату, своме претпостављеноме, председнику језуитског колегиума о томе говораше, овај му одговори: „Ти видиш

1) Не по зонен тариФи,