Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ БРОЗ ВАСИНУО 135

сата она порасте до непојмљиве висине 76.000 миља. Другда су опет виђане и високе, колико од Земље до Месеца. Зракасте протуберанце досежу обично највећу висину и показују најбрже промене, тако, да се и поред таког великог одстојања од 20 милиона миља, може да прати кретање скоро слободним очима. За четврт сата оне се укажу, порасту за 10.000 миља, у висину и опет ишчезну. Дешава се опет, да такве појаве потрају и по више сати или дана,

Кад се само један такав појав, на једном месту, проматра и снима неколико пути у размаку од 15 минути, у сваком случају добићемо са свим разнолике и врло чудновате слике. Избачена пара сакупи се најпре као у неку врсту облака, који се повије лево од јаког струјања; после се мало по мало такав облак све више снижава, док најзад избачена маса опет не падне и утоне са свим у хромосљферу.

Ето, тако је на Сунцу! Нема тамо мировања, нема тишине. И док ти у часу противно овоме помислиш, најближи тренутак те увери, да ти је помисао — илузија. Тамо се боре олујине и бесне ерупције, према. којима. су индијски циклони') лаки поветарци, а пуцњава везувска се губи, као зујање мушица према страшном водонаду нијагарином. Тако бесне елементи непрестанце, без застајкивања и умиривања још и сад, као што су још пре хиљадама година и као што ће, можда, још за безброј хиљада година у будуће беснити.

Врло се ретко види велики број протуберанана са висином од 2.000 миља. Ретко се може у један пут видети више од 95.—30 таквих. Број њи-– хов међу тим расте или опада према стању сунчевих пега; дакле и оне се управљају по једанаесто-годишњој периоди. Али појављивање протуберанаца

није, као појављивање сунчевих пега, ограничено на извесне зоне сунчеве ; па.

ипак су најмногобројније и најјаче у регионима сунчевих пега. Оне, што се виде на другим местима, нарочито близу пола, увек су мање и изгледају као облаци или магла. Напротив праве зракасте протуберанце јављају се у пегиним зонама. Изгледа, према томе, као да постоји ближа веза из-

међу пега и протуберанаца; али је тешко доказати је, јер ми видимо про-

туберанце само на ивици, а неке преко површине сунчеве површине. Кад смо већ на овај начин разгледали најважтије појаве на сунчевој површини, покушаћемо да направимо још једну скицу о саставу његовом. О упутрашњости сунчевој' смемо поуздано рећи да — не знамо ништа. Може бити, да се састоји у главноме из гасовите масе са неизмерно. високом температуром. Први обмотач ове гасовите језгре јесте облачаста, Фотосфера, што образује ону видљиву површину сунчеву. Она постаје тиме, што се онај део на површини охлади и згусне, долазећи у додир са

1 Циклдони су вихори понеких предела од 90—600 Км. у пречнику, крећу се средњом брзивом од 25—80 Км. на сат. Десна страна његова је врло опасна, јер све што закачи баца напред. пред средиште целога вихора, који напред даље дере. — Прев.