Учитељ

138 ДЕЧЈЕ ИГРЕ

у рупу, па који убаци непар, тај је излицен, а они, који су убацили паран број ораха у рупу, суде се даље, док се најзад не излише сви сем једног, и тај сад чува рупу, а остали бију редом с белеге, т. ј. бацају шаком по више ораха од један пут у рупу. Кад ко убаци непаран број, то узима, добива; диже, онај, што чува рупу — остале орахе, што су заостали на обали од рупе, покупи онај, што је био. За овим бије други, под истим условима. Кад ко убаци у рупу паран број ораха, онда он добива, а онај, што чува рупу штети, и плаћа оном, што је био, толико ораха, колико је убацио. По том остаје да чува рупу онај, што је добио, а онај, што ју је до тад чувао, иде на онога место, и чека на ред, да бије. — За тим се продужава игра на исти начин. — По где ко бијеис обе руке, са прегршћу, а и с капом, и у таком се случају рупа препуни; тад се пребрише рупа, збришу се шаком сувишни ораси одозго, па се остатак преброји, и поступи као обично. — Кад играју само двојица, онда, се чешће погоде, да један чува рупу, док други бије три пут, или већ колико се пута уговори, те да не морају сваки час да се мењају, па сваки непар, као обичзно, да узима, а сваки пар да плаћа.

Неке особите вештине нема у овој игри, јер редак је играч, који може увек да убаци све орахе, које узме у шаку, па ма то била и два. — Игра се без ларме и без већих и живљих покрета телесних. —

27. Околико2 или Пар — непар 2 (Прибележено у Врњцимај. — За ову игру треба толико простора, колико могу двојица један поред другога сести, или стати; често се игра идући. — Играју је махом одраслији, који имају већу шаку. Није реткост видети и жене, а и људе, где по кад кад за неколико тренутака поиграју ову игру. Играју је увек само двоје. За ову игру треба лешњика, а игра се и орасима. — Игра се с јесени кад узру лешњици и ораси. Игра се ретко, и увек траје само кратко време.

Један узме неколико лешњика у руку, или и у обе руке, пружи затворену руку с лешњицима ономе другоме, па пита: „Околико 2“, или „Пар — непарг“ Онај други погађа. Ако мисли да је паран број лешњика у руци, он одговори: „Отако!«, или „Тако!«, или „Пар!“; ако пак мисли; да је непаран број лешњика у руци, он одговара: „Олија!<, или „Лијо!<, или „Непар!<. По том онај отвара руку, и преброје лешњике. Ако није погодио, онда он плаћа, даје овоме, што је питао, онолико лешњика, колико је овај имао у руци, па сад опет овај пита. Ако је погодио, онда је он тим добио ове лешњике, што су били у руци, узима их, носи их, па сад он пита, а онај погађа. — И тако иде све даље. -—— Кад се игра с ора-