Учитељ

650 КАЖЊАВАЊЕ УЧЕНИКА

ови редови неће бити на одмет једно с тога, што се овако примењена педагошка правила истакну и боље упамте; а друго што се одавде може укратко видети разноликост, која је владала и влада при изрицању казна.

О човечјој слободи и достојанству пре двајест и неколико година владали су код нас у многоме друкчији појмови него данас. Под притиском петвековног ропетва и под Турцима Србину је већ иу крв била прешла павика на строгости ударце Физичке и моралне. СО тога је лако разумети што се ни после ослобођења није могао убрзо старе навике отрести и прилагодити новијим и напреднијим идејам', које су код сло-_ бодних и напредних народа јевропских одавно ухватиле корена и утрле пут љубави, браству и једнакости међу људма. Ако мало боље испитамо_ садашњи живот и мишљење народно, уверићемо се, да и данас, по 'ле. толико година од ослобођења, има још доста људи, који би пристали да. камџија и воља „старијега“ господари над народом. То је, у осталом до. бро познат доказ, да старе навике и појмови морају да воде дугу и те шку борбу, док малакшу и буду побеђене новијим и напреднијим.

Пошто су пређе таки појмови владали у целом народу, лако је сазнати, да се другачијим очима није могло гледати ни на омладину, која је кроз школу пролазила. Као што је владала званичност, запетост и строгост између официра и војника, између кметова и осталих власти с једне и народа са друге слране — такав је дух и у школи вејао, јер је она одломак од целине, један комад од целокупног склопа државног. Онда је српеки учитељ сматрао, да му „старешинство“ и достојанство тек онда стоје на свом месту, кад његови „потчињени“ дрхте. и стрепе од свог „господина“. Обузетим општим духом свог времена, а. неспремни стручно за свој посао ондашњи наши учитељи нису могли ни да схвате, како им је дужност, да у понашању спрам ученика, буду онакви, какви. су добри родитељи спрам деце своје. Као што им је цео рад био штур и површан такво им је било и кажњавање ђака Кад се тај посао ради, потребна је на првом месту учитељева мирноћа и ладна смишљеност, а никако тренутно расположење брзина и афекат. При претресу учињене кривице учитељ је дужан да пре, него што изрекне. пресуду — казну, узме добро у обзир: дечји узраст, пол, темпераменалт, домаће васпитање као и све домаће прилике, у којима се дете налазило. кад је казну заслужило. Из ових многих обзира морамо истаћи један врло важан, а тај је, да се честе казне избегавају штио је више могуће, јер бива случајева, да је ученик при првим казнама плакао, од душевног потреса, на очи учатељеве. а доцније. услед честих казна, постане толико равнодушан, да се одмах при изрицању казне у очи учитељу смеје, Казне св изричу зато, да дете отуда осети непријагност било душевну било телесну и да га та непријатност нагна на поправку. Ну кад казне уче стају, ђак се на неповољност навикне и онда је даље кажњавање штетно. и по њега и по остале ученике. По њега је штетно с тога што му казна