Учитељ

652 КАЖЊАВАЊЕ УЧЕНИКА било светлих изузетака. Али изузеци не чине правило — вешти и ваљани наставници онда су ишчезавали према броју оних осталих. Као што се народна прошлост, поучна ради поправке и управљања у будуће тако је нама потребно да знамо какви смо пређе били, па да се поправља, у чему се грешило. Дакле нека је част вредним и добрим трудбеницима. па били они млади или стари; а нераднике, који у свом поелу не иду за временом, треба морално шибати у сваком занимању, !

и овде. НИ

Учитељске школе, учитељски листови и учитељеки општи и месни учит.скупови учинили су велику услугу препорођају основне школе за кра тко време. Од свега што је за то време учињено, најважније је, што је главно пређашње зло, межанимчки метод у настави, готово сасвим истиснут и замењен лаком и појмљивом очигледношћу. А упоредо е тим истиснут је и стари, деспоцки начин учитељевог понашања према деци. Магарећа клупа“ избачена. Је батинање тако исто; нестало је клечања на. зрнима, стајања на једној нози ит д. Учитељ је увидео, какав треба

_ да је његов одношај мрема деци, ча се много више него пре спустио (или боље да 7 подигао) у детињу душу; навикао се, да у ђацима, не гледа „потчињене“, већ само децу; и да у великој већини дечјих грешака види само веселу, живу и окретну природу, коју трпљиво треба руководити, а не'кажнавати за сваку ситницу. Не- поричемо, да има још случајева, где по некад звизне прут или шамар; али то је — елободно можемо рећи — реткост према ранијем суровом поступању са де. цом. У осталом шамарања има у знатној мерину гимназијама. Кад ово " наводимо, нећемо тиме да правдамо поступке у основној школи већна. "против тражимо, да се тај остатак од старине, то прелазно стање, у интересу наставе, у интересу деце и човечности што пре сузбије, па ма где било. Ну при свем том, кад бацимо општи поглед на пређашње и садашње стање; кад узмемо на ум време, за које је пређашње исправљено п како је у том кратком времену међу наставницима. било много њих, са старим погледима, на наставу, који су рад напреднијих људи паралисани у неколико — онда се мора признати, да су и настава и диоциплина далеко напред одмакли. — Да сад ствар иде повољно, за нас су јак доказ годишњи надзорнички извештаји, који у огромној већини говоре повољно о учитељевом раду.

У нас постоје Формулари, у које се заводе ђачке казне; а постоји и распис, у коме је олежено, којим казнама треба кажњавати. Но ничим није изреком прописано, за коју ће се кривицу ђаци како кажњавати. То је остављено спреми и увиђавности самих нас:авника; па колико људи толико Буди — више. пута на једну исту кривицу, под једнаким околностима у опште, разни учитељи разно гледају и казне различите изричу. Но учитељ нема узрока да при казнама спрам својих ученика излива неку пристр сност, мржњу им освету, и кад су му педагошки погледи на целокупну наставу и дисциплину пространи и те-