Учитељ

696 ВИТОРИНО ФЕЉТРСКИ

разнежености, лености и слабости тела. Па зато је он не само дозвољавао, но управо тражио од својих васпитаника посве дневно вршење телесног вежбања, а на име; у пливању, јахању, трчању, борењу и т. д. А таком је занимању он умео да даде особити интерес. Поделивши н. пр. своје васпитанике у две. трупе тражио је од њих да праве градове и шанчеве, да их једни бране и чувају, други опсађују и заузимају, да се боре у правилном војеном реду ит.Д. Облаци и стубови прашине дизали су се за том малом војском; а све оне, који се нису радо одавали таким Физичким вежбањима, имао је строго на _ оку; јер је држао, да сети и доцније исто тако неће радо бавити и занимати и умним радом. Па, не ограничавајући се само јединим телесним вежбањима која и ако дају снагу, лакоћу. учвршћују и развијају мишиће и све тело, ипак још нису довољно за очување здравља, — он је своје васпитанике навикавао да подносе највеће врућине и хладноће, да иду у лаком

никад сувише топлом оделу и тд. И при том би обично говорио: | „Треба нам се за раније спремиги, за све неугодности живота, јер ко зна каква нас судба чека у будућности.“ Храна је васпитаника била увек проста, но која је само добро храни, а по негда врло мршава, посве груба и никад по вољи овог или оног. Вина им никад није давао. Па како је он сам био строги пример уздржљивости, то ни један од његових ученика није смео ни помислити да буде незадовољан том строгом умереношћу. Једном му његови питомци предложе, ради њега самог, да нареди да се бољи обед спреми; а он ми на то, смејући се, одговори: „Ето видите, како ми још разно гледамо на ствари, и нано се још размимоилазимо у мишљењу. Ви говорите о додатку још ког. тањира мојој трпези; а ја се опет не престано старам нако ћу још који сувишни тањир да отклоним од ваше трпезе.“ Дебљину је тела називао облаком душиним и особито није волео да је види код младих људи; па зато је строго пазио, да ученици рано изјутра устају, јер по мишљењу његовом, ништа тако не помаже тој дебљини као дуго спавање. Особиту је и велику пажњу обраћао и на све манире и понашање својих питомаца говорећи: „Не само принчеви, но и сваки образован чо-

век треба добро да пази и да нигда не занемарује лепо и благородно понашање свуда и на сваком месту» На све рђаве навике код