Учитељ

728 ЕТИЧКА ДРУШТВА

„Има нешто, што је много простије, него ли је Философија, а што треба да је наша непосредна брига. То јест: практично свету казати, да је морал довољна подлога нашег живота“.

„Мора да дође религија, која ће границе, што деле досадашње религије, прекорачити. Јер истина ствари није ершћанска или јудејска, или индијска, него једна. Потребе човечанства јесу једнаке у свем свету; позив и право одређење свих народа јесте једнако“.

Према томе основаше се у Америци посебна друштва за моралну културу. Оно у Чикагу има и ово у својим правилима:

»Ми признајемо истину, да је срећа државе у добру поступању њезиних појединих чланова. Зато сматрамо за своју највишу дужност, да своје способности тако развијемо и свој живот тако уредимо, да можемо друге обучавати на све добре начине, примером и правилима“...

„Фбичне догматичке верске науке не задовољавају више наше моралне потребе. Једна од наших задаћа јесте, да нађемо праву Филовофију живота и виши идејал дужности“.

„Ми држимо за свету дужност, док свој живот у свему, што је у њему криво, гледамо да га прередимо, да према. својим сплама све чинимо, како бисмо људе уздигли из жалосних прилика, у које угрезоше«“. |

уда наш посао требају предавања, расправе за одрасле и школе за децу“.

„Етичка школа састоји се од разреда за децу и једног семинара“...

Етичка друштва нису противјерска, она поштују свачије верско уверење, а држе да ће етичком културом доћи до новог охватања света, до новог верског уверења. Њима је дужност: брод за спасавање, који је приправан да нас прими, кад се разбију наше верске преставе. Прва њихова темељна мисао није: чини, што ти је дужност, него: тражи да докучиш, што је твоја највиша дужност. Црква тражи, да странпутицом вере долазимо до правог поступања, а та друштва доносе: најприје добро поступање, прави поглед у начелу поступања никнуће сам из поступања.

Право и честито живљење јесте тешка вештина, а треба да се оно научи вежбањем. И у моралној обуци омладине треба велике реформе, која такођер ваља да је очигледна. „Дечји дух не ваља оптеретити реченицама, што их дете не може да разуме, него ваља почети оним наравственим преставама, што се налазе у кругу дечјега искуства, не ваља у развијању наравствених појмова околишити, тражити метафизички темељ, него треба, да, се развијају општа правила на конкретним

ај,