Учитељ
ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 159
Ја ћу да покушам, да то у овом чланку докажем. Читаоце молим, да пажљиво прочитају овај одговор, па нек сами суде, Али их и то молим, нек читају без икаква предубеђења, не узимајући у рачун, што је г. референот хигијеничар по занату, а ја не.
ж
Г. реферант је оцењивао дело са предубеђењем. Он је у напред био убеђен, да не може у мом делу бити ни чега ваљанога, јер га није писао стручњак, хигијеничар, већ нестручњак, васпитач, То он и сам отворено признаје на стр. 849, где вели: „Питање, да ли је и успех г. Апића према тој доброј вољи и ревности, није тешко решити већ. а ртоте“, — што значи: већ у напред, тј. и не читајући само дело.
Али то још није све.
Г. реферант не само што је оцењивао с предубеђењем, већ је оцењивао још и с неком особитом срџбом и на дело и на пмсца. На дело јамачно с тога, што му се било учинило, да му се њиме омаловажава сама хигијена; а на писца без сумње зато, што се дрзнуо, да се меша у оно што, по референтовом поимању, не спада у пишчев круг.
Како је реферант био једак на дело, види се одмах у почетку реферата. Њему је криво чак и на назив „Телесно Васпитање“, и на засебну разраду тог дела у педагогоји, те једва „по невољи“ пристаје „на тај назив новијих педагога», да сеи то («тако звано“ телесно васпитање разрађује и у педагогији — па и то опет само с тога, што уто бива и у страним литературама“. Писцу пак, под плаштом хвале, пребацује г. реферант, што ради п на на оним питањима у педагогији, „која залазе у туђе области“, и што је чак „хтео поправити“ радове стручних наставника хигијене,
Ово изнех овде само ради илустрације субјективног расположења, ге референтовог, под чијим је утицајем писао реферат; о умесности ових назора биће ниже говора.
Прегледајући дело под утицајем оваког субјективног расположења, реферант је марљиво истраживао само рђаве стране, а добре је са свим пренебреговао. Наравно да у такој жудњи за проналажењем рђавих страна човек најлакше оде у крајност, те, као што у таким приликама обично бива, урачуна у рђаво и оно, што у ствари није рђаво, а оно што је заиста рђаво — без чега није ни једно љуцко дело — преувелича.
Тако је било и овде.
Мени није ни на крај памети помисло, да је моје дело без икаквих погрешака. Напротив, ја знам да у њему мора бити погрешака. Пре свега ово је трво издање мог дела. А како је свако дело, које излаже науку, у првим издањима још непотпуно и несавршено, ни моје није могло учинити изузетка. Џем тога мора се признати, да је данашњем педатогу још веома. тешко писати о телесном васпитању без икаквих неисправности. А то опет: прво зато, што и сам има мало прилике, да се тачно свестрано упозна.