Учитељ

| | |

ПАМЋЕЊЕ 111

животу, читајући и слушајући и о мање важним појавама, помоћу асоцијација по једнородности, сетити о раније му пруженим чињеницама, размишљање о једнима ио другима уједно и тако их свезивати помоћу асоцијација по блискости. Ако човек нема основних центара, који би му помагали да запамти разноврсна знања, већи део онога што у свако-дневном животу прима не ће се ни с чим свезати, те ће се због тога и заборавити, и он неће обладали разноврсним знањима.

Међу другим особинама памћења знатна је она, да једни људи лакше упамте и понове што је прошло, а други га, при понављању, осакате. По верности у понављању и исказивању онога што се преживело и памћење се зове тачно или нетачно. Одрасли и деца таквога нетачнога пчамћења често пута навлаче на себе грдњу због неистинитих изношења и сами плаћају због својих нехотичних погрешака. У њихову се памћењу одржавају само појединости из прошлости; моћ размишљања пак захтева, да су те појединости у свези, те машта, измишљајући згодне свезе, смета човеку да разликује истину од онога што је измишљено. Противу нетачности памћења са успехом се може борити пажња, ојачани утисак свега што се преживело. Ако се усредсреди на унутрашњој свези међу појавама и не допусти да се од њих запамте само појединости, одломци, то ће она, везујући све нераскидном свезом, задржати непотребну радњу маштину.

Памћење се још може разликовати и по својем раду, који доприноси да се предмети запамте или да се човек на њих потсети. Има људи којима иде лако од руке и једно и друго, а има их и таквих који или само лако памте или се само лако потсећају. У опште пак рад памћења зависи од многих погодаба, које су и у самом човеку, и у предмету који се хоће да, запамти, о чем ће се говорити доцније.

Угодне и неугодне особине памћења, везујући се на различне начине, дају неколико типова. Понајчешћи је међу њима — памћење које све лако прима, али нетачно и тешко предаје. Таквога памћења ученик често доводи у забуну своју околину, која на њега полаже велике наде, видећи, како он лако и брзо научи све оно што му се предаје. Овај тип памћења уступа пред другим, тако исто честим, коме је обележје не лака памтљивост, него тачност и лако предавање онога што се запамтило. Ученик такога памћења с муком пролази из разреда. у разред, али за то, по свршетку школовања, уноси у живот довољну количину знања, а то је врло важна околност кад се има, на уму, да живот траје неколико пута дуже од школовања.