Учитељ

14 ПОЛОЖАЈУ ЧИТЕЉА

од њих многи били неспремни за учитеље, као што изрично. тврди извештај школске комисије из 1846 године где се вели: «ти и ти и ти богослови допста немају способност за учитеље, _ што се преко полечитељства саопштава Митролполиту», — коме. је то изгледало као клевета, да његови богослови нису спремни. за посао учитељски, и ако су у школи поред осталих богссловских предмета уче и «Џедагогичко-методичко настављење«“ и рачун. Многи су од њих тада, а и после па готово и данас, сматрали и сматрају учитељство као мост преко кога ће до-. бити парохију. Тадашњи државници видећи оскудицу у спремним наставницима, чију су важност увидели, а знајући опет да спремних. наставника неће моћи све дотле добити, док им материјално стање не буду боље осигурали, реше се, да тој невољи доскоче, издавањем разних законских наређења У корист учитељства. Тако се у једној одлуци између осталога вели: «Да би се учиељима и школи достојно уваженије прибавило, треба, се што пре постарати, да учитељи до бољег материјалног стању дођу.» Управителни Савет предложи кнезу Милошу 1836 године, да се установи прирез на сваку пореску главу по цванцик, «за издржавање учитеља и школа», и оснивање школског Фонда. | „Али тај предлог кнез Милош не одобри из разлога који је лако | уочити. јер тада беху највише укрштене међусобне распре између Милоша и великаша, па је се кнез Милош бојао да дарне у кесу народну, као при Богу шта и данас бива, кад се то. _ само нас учитеља тиче, — да неби народ против себе подигао и озлоједио. И тако тај први покушај за побољшање материјалног стања учитеља пропаде. Али 1! Јануара 1939 године изађе кнежев указ, да се од сваког жениха наплаћује по један цванцик за оснивање Фонда школског и болничког. — Нуи овај се покушај није дуго одржао, јер се тек 1341 год. установио први пут Фонд школски, који и данас постоји А да би и општине биле у што већој могућности да боље плаћају своје учитеље, држава им је уступила неке своје приходе, који је дотле она примала Али је и ово недовољно било, зато су неки учитељи плаћани из државне касе, неки нрирезом, као што је било у Гружи, где је среска скупштина сваком учитељу у том срезу одредила годишње по 60 тал. плате, а било их је у том срезу пет. Али и овај је прирез укинут [4 Септембра 1840 год. Од 1835—–45 године број школа и учитеља приметно се увећао. 183", године просечно је на сваког учитеља долазило по 70', тад. плате, а 184", по 69'%, тад. п 6 гр. чар. Када смо овако до сада видели постављања, спрему и положај учитеља од првих почетака заснивања нове српске др-