Учитељ

ЈОВИЋЕВ ГОВОР 8

нове са великим умом и родољубљем, какво беше у слављеника покојног Јована Гавриловића.

Рођен у Вуковару у Славонији 3 Новембра 1796 године, школован ал. Шопрону, Печују, Карловцима, Сегедину и Стојном Београду, Гавриловић се спремао само за ваљаног трговца, као што му је и отац био. Али су путови човечјега живота непознати, а намере Божје непојамне.

Да би постао оно што је био, и да би прославио име своје, требало је да домаћа. несрећа — пожар — прогута сву имаовину његову и оца његова, и да га натера, да у српском пијемонту потражи поља за рад великоме духу своме. Зато га и видимо у Србији од 183! године како поступно корача од секретара Великога суда па све до министра финансије и најпосле намесника књажевскога достојанства. Његова вредноћа и ревност, његова необична тачност, његово непрестано читање и самообразовање, удружено са великих п необичним духом, попело га је на највише степенице части и достојанства државног.

Но није велико достојанство, није узор чиновнички рад, што нас овде искупише око споменика његова; дела његова ван дужности његове, то су узори, којима се ми одушевљавамо, то су радови, којима је он себи извојевао место у првим редовима великана српских.

Ну да не бих при набрајању истих изоставио или превидео што год, што би умањило јавност величине његове, ја пуштам да се та дела чују из уста наша два призната књижевника : Новаковића и Милићевића :

«Гавриловић је био човек повучен у се, ћутљив и вечито замишљен. Читао је и мислио много, а према читању и познавању писао врло мало. Врло је мало излазио у друштва, и кога би он походио, ваљало је да то сматра као знак особите пажње и поштовања од његове стране. Био је човек особите уредности. Ако је имао дужност да отиде или да дође, чинио је то тачно на секунд. Увек се интересовао за науку. Као човек стар и намесник књажевског достојанства, одредио је часове, те је долазио у Библиотеку (библиотекар је био Стојан Новаковић)

п ту се извештавао о новинама, и разговарао о научним де„лима. Кад би осетио, да га очи слабије служе, узимао би кога доброг ђака, да му чита. 1