Учитељ

о УЧИЛИМА 51

ПН – Зав

Из онога времена води порекло и брадуки буквар од Исидора Стојановића. То је једно врло подесно учило за учење штампаних слова. Облика је штициног, само нешто мањи и висиоје на дувару као штица. На артији су штампане обојене сличице, а уз сваку по једно штампано слово. Сличица личи на слово, које је уз њу, н. пр. уз а стоји насликана: ада (острво). Река, која оптиче око аде личи на: а. Уз 5 је ђерам, коме мотка стоји као усправљена црта у: ђ. Уз ж је раскречена жаба, уз 3 извијена змија каозит.д. С таквим сличицама наштампана је цела азбука старог правописа и хтело се, да облик слике представи облик првог слова у имену слике. С тога, што је тим мнемотехничким путем слика слова остајала јасно у памети и брзо се учила, назвато је ово учило брзоуки буквар. Он је згодно срество за памћење слова, али има те мане, што су се њиме учила само штампана слова, а сличност између слова и слике често је натегнута и неподесна. Не знамо је ли употребљаван у школама, али за то што све до сада није обнављан нити више издаван, рекли би да није увођен у практику. Рађен је, по свој прилици по каквом немачком узору... За хришћанску науку употребљаване су и неке мале слике црно обојене а представљале догађаје из библије.

Тек доцније кад је држава наша повела већу бригу о уређењу овн. школа кад је и министарство просвете уређено и појединци, који су се образовали на страни, почеди размишљати о уређењу наших школа а нарочито, кад се почела јављати и наша книжевност — осн. школе почињу добијати најпотребнија учила. И та учила беху бројем врло мала, вредношћу првобитна а ипак од велике наставне користи. И она су нам пренета од прекосавске браће, највише и за то, што је преуређење осн. шк. и надзор над њима био поверен Србима из Војводине. Та,

«ву учила — ошшта учила, потребна за све предмете и могу се назвати: школске ствари.

Ту долазе: столица и катедра (место стола до 1870 год.) и скамије, које су биле у [. разр. приковане за патови без доње полице, табла, креда, сунђер, таблица с писаљком, затица са трађанском азбуком, па ако хоћете и Натошевићев „буквар“ са сликама. Уз ова учила први пут су тада унете у нашу осн школу и мапе за учење према тадашњем програму земљописа. Маша је било 6, а на њима поједини делови света, од којих северна и јужна Америка свата за се. Те су мапе биле врло мале, отприлике по '/, метра у дужину и ширину са по 9 штапа и висиле су о зиду. Израђене су у нашој држ. литографији и то без боја само црним штампарским мастилом. Сваки део света, израђен је у скици са најглавнијим географским називима и цртежима. Биле су претрпане именима, те за то нечитке и од слабе користи а томе су ишле на руку и мали Формат и нејасно истакнута разлика означених географских предмета, Компоновао их је Дежарден. Уз њих је ишао засебно на таком истом Формату и с таком израдом и планиљлаоб, а то је источна и западна, земљина полукугла.