Учитељ

О УЧИЛИМА 87

ПН = 5

предавањем. За тај циљ удешавана су разумна питања, којима су се деца терала на размишљање и смишљен одговор. Њима се претресало . знање дечје, унето у школу и скристалисавали се добијени појмови. Популарно предавање извођено је у случају давања нових појмова и при читању за објашњавање чланака. При том се пазило: да речи буду познате и схватљиве,да говор буде жив и с афектом то да одржава, пажњу и буди интерес у деце.Смисао говора удешаван је по начелима: „од ближега Е даљем“, „од лакшега Е тежем“, „не много у једанпут“, поступно и на отсеке, с понављањем истих, са извођењем васпитних поука у свима правцима.

Ето то је тај малени број учила, којима се служило У очигледној настави, а која су била школска својина и државом прописана срества наставна. Толико их се бар ми сећамо.

Поред овога ми дисциплина је одржавана разумним моралисањем и саветима, природним и поступним казнама. Укидане су насилне мере, а увођени: пример, благост и тихост. Хтело се, да искуство и ауторитет учитељев и жива настава, буду најбољи регулатор реда и рада, да казна буде природна последица преступа и несташлука, а не ћеф учитељев. На живим догађајима из школе и друштва трудило се учити н научити најосновније моралне прописе. Ва то је сваки поједини ученик, сваки. њихов другарски однос био прилика.

у3 ова очигледна срества први пут су употребљене екскурзије за. очигледно учење партија из земљописа и природних наука, из читанке, 2. по негде и га рачунање и хриш. науку, ако овде узмемо цреву. Сама љубав учитеља ка своме позиву, ка деци и настави и у последњем реду : ка своме народу, диктовала је често излажење из школских зидина У здраву и богату природу. Основи земљописа изучавани су под ведрим небом, у пољу; на брду и поред обале. Да не би настава у томе правцу била једнострана, потпуњала се и китила она природонисном наставом. Лелујање ветра и њијање облака, шарено цвеће и веселе животињице, речни шљунак и грубо стење, вито дрвље и питоми усеви — зар све то нису могли бити најочигледнија и најстварнија школа Да не би прелаз из зидина у слободну природу био нагао и непоступан, учитељ је могао водити децу у занатске радње, и у разне радионице, на зидање зграда, да их и ту свуда школује за стваран живот, за рад. Ако је требало мало и гимнастике, употребљавана је умна у мерењу и оцењивању одстојања, а телесна у веселој игри и трци, кретању и шали. На екскурзијама. рађен је и још један тежак наставни посао, а то је било прибирање јединана из природе у разне збирке. Биљке су учитељи просовали и правили хербаријум за предавања, набадали бубице на игле и чували их, а по нека животињица доношена је и у штиритусу. Она два прва начина присвојила су и деца и удешавали за себе мале збирке. Једна зврета екскурзија била је и често похођење цркве и посматрање утвари и