Учитељ

А ЗАБАВА Њ ПОУКА

— Па ниси само ти Милане у целом свету; има још много Милана; зето само овде у нашој школи има их још три, рекох ја. Милан се мало застиде и ућута. , =

Милан сигурно не би овај пример применио на себе, да га на то тнису изазвали његови другови, који су почели да се окрећу к њему, и да му се смеју: а ови опет не би му се ни емејали, да ја нисам у за_датку поменуо његово име. Због тога би требало, да наставници при рачунању избегавају такве задатке, у којима би била имена ђака, јер "то често пута расеја пажњу дечију и смета при одржанању реда у школи.

2, Мали Пера (из Гог раз. ухватио једаред толуждравог врапца, своји је пао из школске стреје, па ми га донео у канцеларију.

— Шта ти је то Перо2 упитам га.

— Врапче — господине.

= А гле си га напао =

— Ето овде у дворишту, рече он пола кроз плач.

— Шта ти је Перо; шта плачеш 2

-— „Хоће да цркне; ево га где зева.

= Па ако, нека цркне.

— Јест господине, али сте нам ви казали, да и тице имају душу "кад и ми: и, да су нам оне од велике користи, па зато треба да их чувамб. — Тако ми плачући одговори Пера, и ја се изненадих његовом поонору (пошто је то био један од слабијих ђака).

— Па шта да радимо са тим врапчетом > упитах — даље — Перу.

— Да га носим код његова оца и мајке.

= Па од куда ти знаш, где су ониг

— Ено их на крову, више наших степеница, где непрестано плачу, "(тада се и он још више заплака). -

Да би задовољио нежне и племените осећаје малога Пере, и да би „дао примера и осталим ђацима. да тице треба чувати, казао сам послужитељу да намести лествице тамо одакле је то врапче пало, те да их придржава док се Пера попне и остави га у своје гњездо. Они су то учинили, и Пера је сад био задовољан и весео. —

8. Мерење. 20-ог Августа 1892 год. играху се деца у шк. дворишту. "ЧОлучајно се ту беше потревио и ошштински кантар. Деца га узела, па хоће један другога да мере. Видећи, да су слаба за тај посао, а и да "би им задовољио жеље, ја приђем кантару који беше закачен за вратило -. год рбка, и почнем сам једног по једног мерити, казавши им при том, да | 5 | "сваки добро запамти, колико је тежак, па после да ми каже кад будем | "то питао. | - ::

-- Молим вас господине, пзмерите и мене ! И мене!...., и мене!...., ш мене!.. . захорише се гласови дечији са свију страна. — Ја сам их

# у