Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 59

Родникљ. Месечни журнал за децу. Август 1898. Бр. 9. Стаје 6 рубаља а са прилогом својим, горњим листом „Восп. и обуч“. 8 руб. голишње. Петроград. Уредници Е. Сисојева г. А. Аљмединген. — Међу најбоље уређене и садржином и техником дечје листове европске спада „Родникђ“. Он излази у књигама од 5—6 табака, тврдо прошивенима, те згоднима за руковање и чување; има дивну артију, необично јасна и лепа слова н доста добрих слика. Популарно су изложени чланци из свих наука, те може бити корисна читанка 32 старију децу.

Чјпуђеп! сјавијк кр. хрв. слав. и далм. зем. владе, одјела за 60гоштовље и наставу. Комад 8. за Август. Загреб 1898. — Доноси устројства, правила, наредбе, расписе, огласе, стечаје и вести о кретању у целокупној просвети у Троједници. |

Наставник, професорски лист, у свесци за Јул—Август има чланак Св. Симића „Школа и држава“, у коме расправља 0 положају средњих школа у народном образовању и о контроли рада, спреми и гласу наставника и васпитној страни ученика као о трима потребама, које су неопходне, а међу тим слабо се почеле намиривати у средњим школама.

Уз ову свеску је као прилог нацрт наставног плана за једнолике гимназије који је израдио београд. професорски збор и који је професорска скупштина усвојила. Овим ће се планом заменити зимушњи класичарски план којим су наше гимназије хтеле бити класичне. По овом плану оне ће бити једнолике т. ј. реалне и класичне.

Јавор, наш“ једини књижевни и ваљан часопис доживео је и 14 број, а како чујемо опстанак му је обезбеђен. Излази у Баограду 2 пут месечно, а стаје годишње 10 динара. Заслужује својом садржином и својим радничким снагама нашу најтоплију препоруку. Осим одабраних комада из лепе књижевности и добре књижевне критике, прати целокупно просветно кретање у нас, и верно бележи све вљижевно-просветне новости. |

Историја цивилизације у Енглеској. Од Ж) Т. Бекла. С ен глеског. Издала Коларчева задужбина. Књига ЈП. Беогр. 1893. Стр. 192. Цена 2 дин. — Овог чувеног дела ево већ изађе и ПЕ књига и како нам се чини, штампа наша не проговори у препоруку њену ни речи. Међу тим она чини част нашој књижевности. Она је пружила наупи ни друштву нов метед у изучавању историје, по коме се догађаји ређају као узроци и последице и на које утичу све могуће космичке и социјалне погодбе и услови, те је историја производ њихов, а не игра људских прохтева, п прет некакве судбине. Дубока научна свестраност с којом се писац кренуо, да испитује развиће једног дела Европе а с тими ње деле, опажа се на свакој страни. Њему су историски Фактори: умним мдрални радници, народи и њихове моћи или слабости, земљишта = економеки услови, идеје и потребе. Он је неумитни суд потомеотва о својим прецима. Од неоцењене је васпитне вредности ова књите, и зато је топло препоручујемо.