Учитељ

ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉА КАКАВ ЈЕ, И КАКАВ ТРЕБА ДА ЈЕ,

од Д.Ј СОНОЛОВИЋА

(СВРШЕТАК.) :

Врло мали број ревизора сети се да вас упита: како вам, је у тој самоћи одвојеном од света; како вам деца походе школу: да ли сте на време добили све потребе школске; да ли сте имали огрева зими; како су кметови вршили своје 06везе према школи; да ли сте уредно плату примали; јесте ли каквих препрека у раду имали, иу опште какав вам је ради живот био у вашем забаченом крају. Али ипак и кад вас упитају, они вас не питају као саучесници бола и невоље ваше, но као господари. Они вам не носе гранчицу мира него бич. “Они се не понашају као равни равноме. него као много ста"рији према млађем. Они у вама не гледају одушевљена радпика на просветном, културном и националном пољу, него неку врсту махине, која учи малишане читати и писати, Они најзад не умеју — с врло малим изузетком — да вам у том вашем мучном и тешком положају помогну, јер и сами пе знају како. Па колико ли тек убија углед п достојанство учитеља — давање оцена као каквом ђачету. Колико је једа и горчине морао "сваки од нас прогутати са тих понижавајућих оцена, које у очима света па и саме деце убија наш ауторитет. Зар је непознато нама "када чак и деца — ђаци наши, после испита веле: наш господин добио петицу а твој тројку, твој господин не зна ништа.

Ми смо оваком ревизијом дати на милост и немилост капри_ циозним људима да се са вашом чашћу и достојанством титрају, ти опет они остају у праву, њихова св слуша. А наш мучан рад "целе године баца се у запећак, и онда место захвалности осуду трпити морамо ЖЖалосно, али истинито.

Садашњи ревизори свршивши како било преглед школа у по"вереним им местима досадашњи ревизори одлазе на своја места и отуд пишу китњасте извештаје министарству просвете према своме личноме прохтеву. У њима бриљирају са својим недотупавним идејама; како ово и ово не ваља, и како би требало другчије „да буде, како на неким местима има још механизма; како учитељи