Учитељ

982 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

новајлије и почетника да целе године ради без икаква упуства, поправке и надзора. Јест, али да би он то могао, ма и приближно, учинити, требало би најпре да темељно прегледа, до најмањих ситница, не само колико је и шта учитељ радио и урадио, но и како је све то рађено. Тек таким прегледом могао би ревизор увидети све мане и недостатке и у настави иу васпитању у једној такој школи. И онда би му остало: да све то критички учитељу изнесе и да га стручњачки обавести и упути како ваља сваки тај недостатак и погрешку у своме послу да поправи.

Тако би требало да буде, али нити је код нас кадгод тако рађено, нити ће се моћи радити све донде, докле устраје данашњи начин ревизије осн. шк. А зашто; Најважније сметње томе прилично су познате, само им је утицај досада подцењиван, а често и превиђан.

Неће и не може бити таког прегледа, основних школа на првом месту с тога, што су често и сами ревизорн, по своме стручном педагошком, а нарочито методичком знању, изостали и иза оваких учитеља, те нису способни ни да запазе све погрешке и недостатке ни у настави ни у васпитању, а јадно ти да даду какога обавештаја и упуства учитељу за поправку.“

Друга је сметња у томе, што се садања ревизија. тако «на, јуриш» врши, да ревизору не остаје ни снаге ни времена, да свакоме, учитељу све примећене недостатке у раду његовом набраја и макар и најповршније упуство да, како треба то поправити. Те с тога, био ревизор стручан или нестручан он друго ништа не може урадити, но да запише у свој бележник

# О педагошкој стручности и чисто наставничкој умешности и вештини, до сада су па — млого и сада — владали чудновати погледи и код самих наставника. Једни су сматрали педатошко знање у опште, па, наравно, и методичко посебице, као нешто што је „по милости божјој“ свакоме писменом човеку дато. Други опет мисле, да се тако знање добија узгред, учећи ма коју групу наука, те сваки, Факултетески образован човек, мора имати и педагошке епреме. Да су таки погледи погрешни ; да није једно исто знати. бити добар научар, што и бити добар наставник, и да за правилно и успешно васпитање треба неке нарочите спреме, то изгледа, да је једва једанпут признато му нас тиме, што је на Великој Школи установљена катедра за Педатогику. Али, ипак, има доста света међу добро писменима, којима су наставник и научар истоветни појмови, те рачунају у увреду, или, у најмању руку, у надувеност, ако им се каже: да у наставничком и васпитачком послу има нечега чак и у основној школи, што они не знају тако добро, као стручно образовани учитељ, Таке погледе на педагошку струку имају обично само они, који мисле да су „од свашта мајстори“ и који никаког или врло површног појма имају о настави и васлитању у опште.