Учитељ

295 6) ВАШЕ ВУЈБОЕ

често више може успети са мањим и одабраним научним материјалом, него ли истицањем несавладљиве и растегљиве множипе. Практични живот изискује од ученика пре свега 83 способности: читање, писање и мишлење. У свакој доброј школи мора се много читати и писати, али. исто тако много и мислити. Ну ову последњу способност треба васпитавати не само подесним постојећим питањима, него пре свега тиме, да се деца при свакој врсти наставе на правилно мишљење и јасан говор. морају навићи. Само што су ученици у стању да изразе, па било тд усмено или писмено, доказ је допста правог мишлења (разумевања) па и праве успешне наставе. Свако рачунање на само |голо) знање, без способвости за говорно изражавање, погрешка је и заблуда. Елементи мишљења су пејмови, а ови добијају своју чврстину и опредељеност тек „речју“. Настава учитељева у овом правцу, биће тек онда успешна, ако му је сваки предмет управљен на захтев јасног говорног изражавања, па ма се то односило и на најслабије ученике. С друге стране п сам

учитељ се на овај начин ограничава у својој настави — негрешећи се о преоптерећеност — захтевајући у свом раду од свију ученика (без.

разлике способности) увек и усмено изражавање; његов наставни темпо неће се истина сводити на разгранатост, али много више на дубину аперцепције асимилације; мала, али основна, трајна познавања биће. сигурни плодови његовога труда. Истина при оваквој — говорној методи има тешкоће, усљед пндивидуалне различности деце у схваћању и обдарености, пошто се нека брзо и течно, друга опет тешко и несамостално изражавају. Али Пеихологија и овде показује један прави пут против тога. Говор постоји на репродукцији речи помоћу престава о. предмету. Ова репродукција је у толико сигурнија и одређенија, у колико је тешња веза узмеђу речи и преставе. А пошто ова веза највећим делом зависи од честе употребе асоцијалног утиска, то за сигурну и и брзу употребу језика и дубину утисака, нема бољег срества, него често истицање и понављање таквих утисака. Обазремо ли се на то, да. множина припада оној категорији, чије се душевне слике довољно расветљавају тек честим утиском једнаких асоцијација, онда нам ује и јасан лагани напредак ученика“у говору, особито, ако је настава у захтевању говорног понављања, пре свега управљена на способније ученике. Шта више, и у вишим разредима сретамо се с таквим ученицима, који показују управо страшну неспретност у говору, а то је доказ, да се ранија настава мало обзирала на њихову способност и да им је предала. површна, несигурна, на сваки даљи душевни рад неподобна знања Ово још е почетка ваља у основној школи озбиљно имати на уму, а к томе највише помаже очигледна настава. Основни принцин, којима се добар учитељ при томе ваља да руководи, састоји се у томе, да за сваку нову преставу мора бити и подобне способности за говорну репродукцију, и да се никакво ново очигледно градиво не износи, докле год старо, и слабији ученици довољно не схвате. Таква тежња очигледне наставе: