Учитељ

810 ТЕЛЕСНА. ВБ АЊА

Турнира је било до 16. века. Проналазак барута нанео је удар ритерству. Али жица Физичког образовања није била прекинута. Од тог. доба, кад су тешко наоружање и ритерска спрема били смењени лаким. костимом и пушком, кад су ритерске замкове замениле раскошне сале, појавио се и нови карактер Физичког развитка у сталежу, који се могао у том правцу усавршавати. Умекшане нарави и понашање, тражење грал. циозне гипкости, развитак играња — све је то створило нове типове у телесном развитку, који су се сачували до наших дана, и ми се користимо | још тада створеним методима за естетички телесни развитак.

Читајући о старим Германцима, који су, наоружани копљама, кратким мачевима и дрвеним штитовима, били изврени јахачи без седла, који су скакали преко 4—6 коња, играли посред мачева, пободених у земљу с врхом на више, који су се приљежно занимали, као што се то види из песама о Нибелунзима, трком, бацањем камена, копља, борбом, — нала- | зимо да су таква вежбања потпуно одговарала потребама и животу тих | људи. Исто тако и естетички карактер телесних вежбања у 16. и 11. веку. изгледа нам потлуно природан, знајући, да је одлични и изврсни маркиз био тада идеал, коме се тежило. Свуд се може приметити, дасу телесна. | вежбања одговарала жељеном типу, идеалу епохе. |

У колико се питање о образовању почиње да дотиче и масе народне, у толико наступа нова епоха за телесна вежбања. Видимо да јен у старом иу средњем веку само малој мањини друштва било могуће да се | према појмовима епохе, што потпуније образује. Телесна су вежбања ула- | зила у тај програм за образовање, често су чинила његов главни део и ретко да нису ту била. Чак и у језунтеким колегијама телесна су веж-“ бања, у облику гимнастике, била дозвољена. Што се тиче масе народа, | телесни рад и његови облици потицали су непосредно из неопходности.

Али у колико се школа развијала могао се очекивати развитак на | своју руку физичког образовања. И доиста, тако се п десило. Педагошку | је гимнастику школа створила. Па ппак пре но што је створена, много | је времена прошло прво док се сазнала неопходна потреба телесних вежбања при васпитању, и док су установљени и сређени одређени облици | тих вежбања. Неопходност да ученика научи многоме није дозвољавала | школи, да телесним вежбањима достојно место да, ас друге је стране | сметано с ума, да једва чему више може живот да научи но школа, и. 1

ако је овој задатак да образује, Т. ЈЕ помоћу извесних срестава да узвиси ] интелектуални и морални ниво, онда свакојако и Физичко образовање спада у њен задат ак, као неодвојни део образовања у опште. Није без | интереса пропратити како развој људеке мисли по том питању, тако и. фактички развитак физичког образовања.

(Наставиће. се).