Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 325.

Што се тиче н. пр. стручног надзора, сви учитељи кличу на свдјим зборовима „Живео“ говорнику, који разлаже потребитост таког надзора. Међу тим — руку на срце — не воле да им стручњак дође у школу, ако им је такав одређен, распитују да ли је строг, и да ли нетежи да у школи испуни оне захтеве, које су они одобравали на учит. зборовима ! „Учитељски сталеж има највеће непријатеље у свом рођеном табору !“

:

Покушајмо да поредимо ове појаве на просветном пољу у Немачкој. и тежње њихових учитеља са нашим приликама и потребама.

1. Основна школа треба да је национална. — Овоме захтеву наша. школа не одговара, она у својих ђкка, по правилу не буди мисао о народном уједињењу у довољној мери

Џ Утицање научне п практичне педагогике на васпитање и на наставу у нас је веома слабо, из узрока што учитељи нису у школи упућени како треба, и што имају мало срестава на расположењу да то ван школе надокнаде. Међутим у учитељству се јавља тежња да се то постигне, и то је свакако добар знак.

Ш Просветне управне власти не признају педагогику као науку и вештину. — Управне власти гледају с другим очима на школу но. учитељи, како у Немаца тако и у нас. Управне власти ни у нас не чине ни близу оно, што би требале и сва добра воља остаје често само до-

» бра воља =

ТУ. Појачање учитељског претходног и стручног образовања. — И у нас прека потреба, нарочито пак да учитељска школа у правом сми-. слу те речи постане стручна школа,

У. Стручан надзор. — Оправдан је разлог, да надзор треба да буде: стручан, ну прави стручни надзор неће се моћи у нас тако брзо и тако, лако завести, и кад се заведе учитељство неће бити задовољно па ни просветне власти, јер томе треба да предходе многе измене.

Ут. Из педагогиских, друштвених и економских разлога тражи се, да основна школа буде основа целокупног народног школства, на коју да се надовеже грађанско и учено школовање. — Политичке и друштвене» прилике у Србији ово допуштају. Грађанско школовање је скоро сасвим занемарено.

М. Ш.