Учитељ

НЕ ; МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

питање. Одговори правилни и лепи, па макар другим речима и реченицама примају се, и ученици се постичу и упућују, да тако одговарају. Други одељак исто тако, па онда га ваља поновити с првим. Тако и остали, увек понављајући их напослетку с претходним. Пошто се цео животопис сврши овако, у одељцима, понављају га ученици у целини, при чему учитељ даје једно питање за читав одељак или кад ученик застане, као што је раније за таке случајеве речено. Сад се изводи оцена н поука о раду и животу дотичне личности, при чему се ученици постичу питањима и веџбају, да сами оцењују поједине поступке појединих личности, њихов живот и завлуге, и да одвајају добро од хрђавога, па на основу тога да стварају и изричу суд о моралној вредности дотичне личности и њенога рада, свакад казујући и разлоге.

Слика дотичне личности и догађаја, у коме је она суделовала, врло-је важно, управо неизоставно, наставно средство. 'Гребало би да свака школа има таке слике свију личности, чији се животописи уче у осн. школи. И за ову ствар била би велика добит за основ. школу, кад би сваки учитељ умео цртати лепо, те бар да преслика за своју школу оно, што има. Ако нема других слика, вајда је показати и оне од папира дуванског.

Пошто се овако животопис свршио, онда ће се прочитати, а подесне научити да се декламују и певају, ако има, било народна, било лирека, песма о личности или о догађајима, у којима је дотична личност суделовала. Али свакад ваља таку песму објаснити: испричати њену садржину и пропитати ђаке, па тек пошто ученици ово добро науче, онда читати, певати и декламовати ту песму.

При предавању животописа млого се греши и у томе, што се не објашњују ошити називи, апетрактног значења речи. „Славан јунак“ „племенат човек и Србин“ „одважност“, „храбар“ и тима слични пзрази само су празне речи за ученике Ш р,, док им се не објасне конкретним примерима. Учитељ треба и мора таке изразе употребљавати, али свакад их мора најпре објаснити, па тек онда дозволити, да се тим речима и ученици служе А објаснити се могу једино на конкретним примерима: прво из дечијег, па онда из живота одраслих. Тако, на пр. да би учитељ објаснио реч „племенит“ (а то значи, да би дао ученицима појам који та реч означује), ваља да наведе десетак таких поступака дела, радњи из ђачког и дечијег живота, па да каже, да се сваки такав поступак, радња зове племенита. После тога ће навести десетак таких поступака из живота и рада одраслих