Учитељ

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 619

према месту, у коме је ђак, и међусобно — 0 томе у оваким школама нема ни спомена. Само се уче имена непознатога и само се та имена науче и на непиту казују. Оваких је школа сада мало.

6) Мало је кола, у којима се одређује и учи положај округа, брда, вароши, предела итд, према месту и географским предметима околине, у којој је ученик.

т) У млогим школама се далеко и непознато не сравњује 4 познатим из околине, те ни о чему даљем не могу ученици ни приближне да одреде величину напр. једног од највећих брда или вароши према брду које је уз саму школу или према вароши којој они живе.

8) У млогим се школама не упознаје земљиште у свези са целим животом на њему н у њему. А ретка је школа у којој «се то у узрочној вези објашњује. о чини, те је земљопис у таким школама претворио у једну сувопарну читуљу самих имена брда, река, равница, вароши итд. те је и настава из овога предмета без икаке занимљивости.

9) Ми немамо ни једне једите школе, у којој се даје бар, приближњ“ карактеристика становништва у појединим крајевима Србије, у којој се, другим речима, упознају и људи, који на дотичном земљишту живе. А за национално образовање особито, ово је један од великих недостатака земљописне наставе, који не треба ни једнога часа више да остане у нашој школи. Тако предавање земљопива чини, те и данас омладина наша излази из основне школе с онаком свешћу и уверењем о своме народу, с каким је до скора живела цела наша интелигенција и чиновништво: да је све оно бугарско и Бугарин, што не говори, што се не носи, не пева не игра онакд, како се пева, говори, игра од Београда до Златибора. Учитељ у Шумадији сматра за неизоставну дужност, да му сваки ђак добро зна шта је и тде је Дели Јован, Црни Врх, Власина, шта је и гле је Тимок, одакле извире, где утиче итд. а о људима, о животу људском, о њиховом говору, песми обичајима, ношњи, храни итд. нити ве шта говори нити се учи.

И методички и национални разлози говоре противу овакога учења и“ предчвања. Колико би живота и свежине добила цела настава унознавањем и људи и људскога живота на земљишту које се упознаје, н колико би онда то учење било лакше и милије ученицима, но кад се морају памтити гола имена географеких предмета, и још о којима ученици немају јасне преставе.

10) Због претходнога ни у једној јединој школи нема ни жаквих ни природни ни људски прочавода, који би послужили

41%