Учитељ

304 педагошки ПРЕГЛЕД

трошкове. Окружни инспектор дужап је походити све школе у округу једанпут у години.

Писац предлаже, да у нови закон уђе засебни одељак о учитељским скуповима. Њих има тројаких: главни, окружни и срески скупови. На среске скупове долазили би сви учитељи из среза, и то у почетку године, о божићним и ускршњим Феријама. Председник био би срески ипспектор. На овим скуповима расправљала би се школска питања, читали педагошки реферати и т. д.

Окружне учитељске скупштине држале би се једном у години, и то за време великог одмора. Састав окружних скупштина видели смо напред, а главна скупштина држала би се сваке ђ године и тра=! јала би месец дана.

Шта ће од свега овог бити узакоњено и каквеће измене претрпети садашњи закон, то нам наравно није за сада познато. Али судећи по томе, што је министар, који је започео рад на регормама већ одступио, изгледи су, да ће садашњи закоп проживети још за које време.

6 ч.

6) Обавезна настава у Русији.

Готово сви руски листови претресају поред осталих и питање о томе: како да се у Русији оствари обавезна основна настава 7 Питање ово има за собом читаву историју. Још Џетар Велики, укавима од 1715. и 1719 године, покушао је да уведе обавезно учење писмености, наређујући свима држављанима, да децу своју шаљу у тада постројене школе. Али од тог покушаја није било никаквих резултата, пошто народ још није сазнао потребу школовања, аи држава није тада имала ни материјалних срестава ни довољно образованих људи, који би радили на ширењу просвете. Па и после тога, до самог ослобоћења сељака, питање о општој писмености није могло бити решепо у друштву, подељеном на спахије и работнике. Али одмах после 1861. године са свију страна чула се реч, како је обавезна настава неопходна, како је држава, ослободив сељака, учинила само половипу своје дужности, како је прека потреба образовати и школовати ослобођени народ. Већ 1866. год. министарство просвете добијало је молбе од разних земстава (самоуправне окружне устаповеј, да се у неким губерпијама и окрузима уведе обавезна настава, и разрада тога питања била је поверена А. О. Ворнову, једпоме од најзаслужнијих посленика у минастарству просвете. Пре по што би