Учитељ

РУЧНИ РАД НА ИЗЛОЖБИ У ЧИКАГУ 987

одговарају нашим гимназијама, треба да буде три одељка, место досадашња, два. Слично као у Француској, тако исто и у Америци, ученици у „Шећ-зеоћоој»-ским студијама бирају или природно-математички део или историју и језике. Новији реформатори су нашли, да је боље да буде три одсека, да буде, дакле, „Мапа! галитид Надћ «сћоој“. У оваквој школи од 30 часова треба да је !0 посвећено ручноме раду, а 5 цртању. То значи, да нов облик није занатлиска или продужна школа, већ да ручни рад у најширем смислу као широка подлога општег образовања буде у плану поред енглеског језика, математике и новијих језика.

Покрет је врло јак и веома је брзо нарастао у великим варошима; у Бостону и Њу-Јорку је управо постао мода. У Њу-Јорку у почетку је био отпор у штампи и публици врло јак. Изнесено је много противразлога као да моделирање у иловачи проузрокује кожне болести, да деца стојећи за стругаром могу искривити ноге, да се деца искосавају (т. ј. постају коса, најерена), да се деца тиме васпитавају за занатлије, а то се не тражи и т. д. У Њу-Јорку је 1888 год. у 5 општинских школа отпочела, настава ручног рада с малим бројем ученика. Од тог доба јављало се све више и више ученика тако, да је Њу-Јорк у години 1893 имао 500 учитеља ручнога рада, који су обучавали 99000 ученика у ручноме раду. Овде су истина урачунате и девојчице, које као ручни рад уче плетење, кројење, шивење, кување и т. д. али је ипак то велики напредак за 6 година! У Њу-Јорку се такође находи школа за спрему учитеља и учитељица за ручни рад. То су напори, које ву Американци показали у увођењу ручних радова, и успеси, које су отуда пожњели. Али им је погрешка, што је истакнуто само оно, што је практично и што им недостаје осећање вештине и укуса у шарама и уресу, као што је напред споменуто.

Што се тиче тога, како су поједине америчке државе биле заступљене на изложби производима ручних радова,