Учитељ

УЧИТЕЉСКИ дом 338

који би се распростирали по школама, где српска књига не допире.

ж ж ж

А сада да пређемо на изворе, које сам горе поменуо, а без којих све ове теорије остају на песку засновани идеали. Нема сумње, да и за учитеље вреди пословица „ко се у коло хвата, у ноге се узда“. Те по томе и најглавније срество за подизање дома мора бити усталаштво нас самих — јер прегаоцу Бог даје махове.

Први извор за зидање дома био би редован ПРЕ нова учитеља. У Србији има 1800 учитеља. Од њих нека приступи у почетку овоме половина — а половина ће приступити, јер је у њеном личном интересу — са редовним улогом од 3 дин. месечно то износи:

900 чланова по 36 дин. годишње 39.500 дин.

Ако учитељи српски не могу због сиромашног стања пристати на улог од 3 дин. месечно, онда би тиме доказали, како им је мала љубав према деци својој. Ну баш да узмемо и мањи улог, улог од 2 динара месечно, опет би та сума на 900 учитеља изнела на годину 21.600 дин.

Кад би се штатутима одредило, да улагачи, који желе и пре пет година стећи право на пенсије њиховој деци, да они могу уложити ванредан улог од +00 динара —- онда би се могло претпоставити да би и од таквих улагача сваке године износила сума најмање 2000 динара.

Други извор за зидање дома био би улог утемељача, оснивача ц добротвора.

Утемељачи би улагали као и до сада 50 динара и имали би право на дипломе, а њихове слике са, златом исписаним именима стајале би у дворани Учитељског Дома.

Оснивачи би улагали најмање 500 динара и поред ди-

плома имена би им била урезана, златним словима на мраморној табли пред домом.