Учитељ

722 ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ УЧИНИТИ У ШКОЛИ

ПЕН БА ВА КА не

ПИ

по коме ће се предавати. Наши најближи рођаци, Хрвати, имају ваљано дело М. Кобалија. „Зорна обука.“ Ми имамо сијасет уџбеника, а тога првог, најнужнијег немамо! По свој прилици то би био потежи посао, а сваки бежи од тежог. По моме мишљењу такав рад требао би да буде прва брига за који би се заузело Учитељ. Удружење да га конкурсом добије.

Што се тиче самог говора, који је први ступањ учења језика и најбоља граматика, могу рећи да се на њега не обраћа довољна пажња у многим школама. Многи наставници немају јако развијеног осећања за. правилност говора, немају т. р. чула за то. Кад једном дођох за учитеља у место где се доста добро књижевним језиком говори и само се гдетде погреши, спазих да и у школи у свима разредима деца говоре са свима оним одступањима. А. кад посаветовах колегинице у млађим разредима да пазе и ис прављају погрешке, оне ми одговорише да то није могуће и ако нису никада опробале! Шта остаје онда учитељу најстаријег разреда да ради: — Јамачно он не може за годину дана урадити оно што је пропуштено кроз четири голине. Да ли да исправља само погрешке или да прелази програм за који му стоји ревизор као Дамоклов мач над главом ; Извесно ће се пре оставити посла „који му хлеба не даје“ а пригрлити оберучке програм да га до испита пређе.

У место досадањег учења језика, говора, који је био сведен на мртво обучавање из Читанке, само да се чита и из граматике, треба да дође жив говор. Како учитељев говор служи за углед, треба тражити од њих реченице потпуне, јасне и правилне. Како и ту треба да влада поступност, то на најнижем ступњу није паметно сваки одговор у свему исправљати. И сам наставник треба да је познат с говором околине. Нека у почетку деца науче правилно изговарати најобичније речи, које долазе у разговору. Н. пр, на најнижем ступњу могу научити да изговарају _ правилно најчешће и најобичније именице и њихове облике, који долазе после најобичнијих предлога: од, до, у, близу, кодит.д. Од глагола могу се научити најобичнији глаголи у трима главним временима : садашњем, прошлом и будућем, за тим неки најобичнији придеви, прилози, заменице и ТД. Иесправке пак треба да буду без љутње и да нису опоре и неумесне: не ваља тако, то није српски, већ: то је лепше овако ит. Д.

Да: би деца научила доста речи, да би многе облике запамтила, потребно је да уче подоста на памет, Тиме ће деца вези.