Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 785

у колико -га мање узнемирују споља чулни надражаји, а изнутра душевна узбуђења.

Снови, нарочито бурни и непријатног карактера, одмах увеличавају прилив крви централном органу духа и сметају да се мозак смири. Ко види много снова, тај се рано буди, често с теликом главом и духовно уморан, место да устане весео и чио, са свежим духом који лако прима чулне утиске и лако мисли. Не може се претпоставити да сисанче сања. Мимика, коју обично сматрају као спољашњи израз снова, још није доказ да дете доиста сања. Код њега још нема никаквих одређених престава, које би у сну могле да се обнављају и васпроизводе. Ако се насмеје или жалосно скупи лице — то су само рефлекси, произведени унутрашњим осећањем задовољства или незадовољства. Али код дечка старијег већ је друга ствар. Ситни догађаји у његовом свакидашњем животу, слике, играчке, животиње које воле и којих се плаши, за тим утисци, из школе, као н. пр. страх од казне, частољубље, бојазан да се задатак не научи или да се не одоцни. у школу и т. д. — све то даје мозгу богату храну за снове.

Ако је спавање, какко Шекспир вели, „освежавајућа када за уморене силе,“ онда снови само руше благотворни утицај спавања. И дечко, који ноћ не проведе потпуно мирно, осећа се узбуђен и раздражен. Немогуће је у довољној мери оценити. колико је спокојно спавање важно за децу.

Што је дете млађе, то спокојније спава. Али чим се рашири круг његових престава и повећа област искуства његовог, и кад уз то још дође и посећивање школе са повећаним умним радом, мирног и спокојног дечјег спавања нема више.

Снивајући деца неспокојно спавају; лице им је црвено, мишићи се крећу и све казује, да се она не налазе у оном потпуном спокојству, које је потребно да би нас спавање доиста оснажило. Друга деца, на против, за време сна не простављају ништа особито; највише ако не могу одмах, већ доцкан заспе. Нека деца по неколико часова спавају сасвим мирно; на један мах се пробуде с вриском, скоче с кревета и машу рукама, као да се од нечег непријатног бране. Говоре узбуђено и на махове. У колико је могуће појмити их, њих је уплашила слика каквог страшног сна. обично успомена на неки непријатан случај, који је на њих јако утицао. После кратког времена дете се освести и умири, понова заспи и мирно спава до самог сванућа. Успомене на „ноћни страх“ настаје.