Учитељ

740 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

читање, вели П. Русело, познати француски педагог, природно читање, а тон му је подешен према идејама и осећањима, који су речима изражени у прочитаном одломку. Читати треба као кад би се причало, а међутим на практици бива са свим обратно.“ И ако је оно тако важно баш у васпитном погледу, изразитом се читању у основним школама данас поклања мало пажње те је с тога и читање тако рђаво, да су са тим незадовољни сви мало озбиљнији пријатељи основне школе, из које се тај недостатак преноси и даље. „Погледајте, вели Е. Легуве, дете кад говори, како му је наглашавање правилно, како према ономе што каже подешава и израз својега лица, како се смеши, како је мило. Погледајте га кад чита, па ћете на мах опазити, како му је глас лажан, лице развучено, ни најмање природности, а оно као уштапљено. Не само што га до данас нису учили да добро чита, него су га још учили да рђаво чита и данас смо дотерали дотле, да би се смејали детету које би добро читало. Овај је недостатак општи у васпитању и како се онда може спојити корист да се ослободимо једнога зла, нарочито ако се оно може заменити нечим што је добро“ Како је вештина у читању основа вештини говора, то је њезина корист очигледна свима који умеју да цене у људи дар правилно и речито исказивати своје мисли. Ову су корист увиђали васпитачи свију времена и с тога је читању на глас и рецитовању поклањана велика пажња свуда, а нарочито у Атенама, а потом у црквама хришћанским.

У овом свом чланку г. Бутру расматра два питања:

1) У чем се састоји моћ читања на глас

2) Како треба читати па да се ова моћ покаже

Читањем се даје живот ономе што је написано. Кад човек што напише, он онда речима даје израза последњим резултатима, до којих је мишљењем дошао. Али се речима не може казати баш све што је у духу човекову, у њему увек остаје доста чињеница, идеја, умовања, покушаја, проверавања, помоћу којих је и дошао до оних резултата. Све ово да искаже дато је само гласу човекову и оним особинама које су њему на расположењу. Отуда истиче прва добра страна читања на глас: оно је поуздано и сигурно среставо да се ствалти оно што се чита са тачношћу “ дубином.

Непосредна пак акција речи везује се на другу једну 0особину гласа људскога која се најживље дотиче човека. Читалац и они који га слушају подложни су, због тога, истим душевним покретима, који су последица утицаја духа пишчева: његова