Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 749

штену и неуку гомилу регрута у војнике тачнога и доброга држања, то је доста сложен задатак из практичне педагогије, кадар је да пробуди радозналост учитељеву. Искуство би било занимљивије баш и у том случају ако би се ствар тицала само спољашње дисциплине, реда, чистоте, утврђенога држања, руковања оружјем, војних веџбања и т. д. јер и у овим уским границама, да би се од војника добила што се највише може добити, треба врло методске поступности у савлађивању тешкоћа, рационално и мудро организовано учење и поступање.

Али треба имати на уму и друго нешто. Одкуда у младих војника дух дружељубља, понос, мушки појмови о части и дужности, које можемо, не без пријатнога задовољства, опазити код њих; Један хвали ред своје собе, други — добро држање своје чете, трећи — ваљаност свога командира. Очита осуда унижава свакога посебице, као што их похвала уздиже и одушевљава, Свакојако су били под утицајима, који повољно на њих утичу развиЈајући у њима новеморалне особине. Идоиста, командир држи овде предавања; и под утицајем једнога му говора нестаје, као да их ни било није, мана које се често могу видити у свом најгорем облику у нашим вишим школама. Дужност, отаџбина, застава, мир, рат, то су обични предмети ових предавања. Сем тога, ту се читају на глас брижљиво одабрани одломци и певају заједнички песме, а то је све од благотворнога утицаја.

„Последица је свију ових утицаја што су казне ретко кад потребне. У понеким четама се за њих и не зна. Који се као непоправљив овамо упути, постаје бољи. У војничким записницима ми смо налазили између осталих и оваке: ,„... За време олује; поручик се није хтео заклонити; сносио је кишу као и ми други,.., а на другом месту: ,„.... После дневнога уморнога рада, командант је одбио понуду да се одмори у удобном дворцу него је остао да преноћи заједно са нама, под ведрим небом...“ а за овим долазе речи пуне љубави и одушевљења

„Одушевљење захвата онда и нас. Официри који овако дисциплинишу читаве масе људи, који им улевају дух солидарности, части, оданости, које поштују с тога што се иони поштују, оваки официри доиста раде један васпитни посао. Њима захваљујући, у суровом животу касарнскога у коме ишчезава персоналност не губи с тим право и морални ауторитет. Најбољи је поглавица онај који се највише стара о моралном и материјалном добру својих потчињених, те му се овај одаје свом душом. Ова-