Учитељ

ШТА СЕСВЕ МОДЕ УЧИНИТИ У КОДИ ЗА ПОПРАВКУ ГОВОРА У МЕСТИМА ГДЕ СЕ НЕ ГОВОРИ ПРАВИЛНО БЊИЖЕВНИМ ЈЕЗИКОМ

попне ои

|

Један од најважнијих предмета у основној школи и с формалног и материјалног гледишта јесте Српски језик Материјална је корист тога предмета, што уводи ученике у све области знања, а формална, што оспособљава исте да могу свој унутарњи свет преставити, било говором, било писањем. С тога је том предмету и највећа пажња поклоњена, јер је њему сразмерно и највише места у програму и највише времена у распореду дато. Па и код толике пажње, говор ученика наших основних школа ни мало се не разликује од говора осталих мештана, домородаца, који нису никако походили школе! Познато нам је да је овако иу другим местима наше домовине, где се не говори потпуно књижевним језиком. Овакав слаб или никакав утецај школе на: поправку говора побудио је овај збор, да изнесе горње питање на расправљање. Збор је пак мени ставио у дужност да изнесем своје мисли по њему, што овим и чиним.

Питање ово и сувише је важно, те се не може набрзо решити. Пре свега да изнесем чиниоце, који су узрок толикој разноликости говорној и одступању од књижевног језика. Само пак познавање чинилаца расветлиће боље само питање: колико се може на томе урадити и како се треба урадити.

П. Да се обазремо од куда толике разноликости говорне и од-

ступања од књижевног језика у нашег народа. Наша народна пословица каже: „свако село има свој адет“

и „колико људи толико и ћуди,“ што ће рећи другим речима: